Од 1. априла престале су да важе законске обавезе и препоруке које налажу употребу зимске опреме на возилима.
То, између осталог значи и да сви који имају зимске гуме на својим аутомобилима сада могу да их замене пнеуматицима адекватним сезони. У супротном ризикујете да се при кочењу зауставите чак 10 метара касније, да вожња кроз кривине буде нестабилна, и на крају, да потрошите зимске гуме пре времена, што је крајње неисплативо.
Закон не прописује да је током лета обавезно имати летње гуме на аутомобилима, односно не забрањује употребу зимских.
Наиме, због прописа који дозвољава да се током лета вози и на зимским гумама, многи возачи се одлучују да не улазе у трошак замене, па током врелих летњих дана настављају да возе на пнеуматицима који су конструисани за хладно време и снег.
Ево због чега то може бити врло опасно и зашто се у развијенијим земљама дебело наплаћује казна ако се изазове удес због неадеквантих гума.
Летње гуме су направљене од тврђе смеше у односу на зимске, како би могле да обезбеде оптималне перформансе по врућем асфалту.
Ту мислимо на пут кочења и стабилност. Осим тога, шара на летњим гумама је другачија, има више уздужних и ширих канала како би лакше одводила воду током летњих пљускова са газеће површине, пише Нова.рс. Зимске гуме имају шару са више попречних канала како би тракција по снегу била боља, а направљене су од мекше смеше да би обезбедиле неопходне перформансе по хладном времену.
Самим тим, као такве, зимске гуме се много брже троше по топлом асфалту, не могу да држе добро возило у кривинама и са њима је неупоредиво дужи пут кочења. Тачније, по врућој подлози пут кочења са зимским гумама се продужава за скоро 10 метара у односу на летње.
Тако, рецимо, ако на даљи летњи одмор кренете са зимским гумама, поприлично ћете потрошити шару на њима после велике километраже, и опет ћете на зиму морати да купујете нове, ако желите да возите безбедно.
За оне који желе да знају више, или им требају додатни аргумети за замену гума, преносимо тест који су обавили британски Тyре Сафе у сарадњи са неколико специјализовних аутомобилских магазина, а где је у праски проверено како се зимске гуме понашају током лета.
Пут кочења се продужава
Тест кочења при брзини од 100 км/х подразумевао је да се мери дужина пута кочења аутомобила на ком су прво биле монтиране летње, а затим и зимске гуме. Аутомобил са зимским гумама подвргнут тесту кочења на сувој подлози имао је пут кочења 48,6 метара. Аутомобил са летњим гумама се на истом тесту зауставио чак девет метара раније.
Овде не треба трошити речи, јер свима је јасно колико је опасно кочити и зауставити се са девет метара закашњења – то је дужина читаве две велике лимузине. На истом тесту, али по мокром, аутомобил са летњим гумама зауставио се после 56,1 метра, а са зимским му је требало скоро пет метара дуже, односно 60,7 метара.
Тест кочења на сувој подлози
- Пут кочења са 100 км/х
- Летње гуме 39,6 м
- Зимске гуме 48,6 м
- Тест кочења на мокрој подлози
- Пут кочења са 100 км/х
- Летње гуме 56,1 м
- Зимске гуме 60,7 м
Стабилност је угрожена
Како би приказали које су тачно разлике између зимских и летњих гума током лета и колико безбедност може бити угрожена, бележила се просечна брзина потребна да се прође унапред одређеном кривином и то прво са возилом на којем су летње, а затим са истим возилом на зимским гумама.
Са летњим пнеуматицима кривина се пролазила са 102,6 на сат, а са зимским 100,9 на сат. Разлика у стабилности постоји и показује да зимске гуме не обезбеђују исто држање на врућој подлози попут летње гуме.
Тест стабилности
Просечна брзина км/х
Летње гуме 102,6
Зимске гуме 100,9
Врућ асфалт троши зимске гуме
На истом тесту, утврђено је и да се зимска гума на врућој подлози прекомерно греје и троши. До тога долази јер је она направљена од мекше смеше како би зими, када су ниске температуре, задржала своје перформансе и да не би очврсла. Таква смеша доводи до тога да се по врућем асфалту зимска гума дословно круни.
Такође, утисак из вожње је као да возите по сунђеру управо због другачије шаре зимске гуме која је дизајнирана да обезбеди бољу тракцију по снегу.
Бучно и неисплативо
Мерењем нивоа буке подаци кажу да је вожња са зимским гумама током лета и доста бучнија, чиме нарушавамо комфор у вожњи.
Уз то, иако је почетно улагање веће, на крају је далеко исплативије имати сет зимских и летњих гума, које ће трајати неупоредиво дуже него када целе године возимо на зимским које ће се драстично брже трошити па ћемо, самим тим, раније морати да купујемо нове са прописном дубином шаре.
Ниво буке
При 80 км/х дБ (А)
Летње гуме 67,3
Зимске гуме 70,6
Овде се као солидно решење нуде универзалне гуме (алл-сеасон), које не морамо да мењамо према сезони, с тим да су оне најбољи избор возачима који годишње прелазе мали или ограничени број километара.
Идеалне су у регионима са умереном климом, тамо где нема великих осцилација у температури, односно где лета нису превише топла, а зиме су блаже.
Ипак, треба узети у обзир и то да је технологија израде пнеуматика сада пуно напреднија и да савремене универзалне гуме, по бројним тестовима, пружају много боље перформансе него што је некад био случај.
Аqуапланинг – губитак контроле над возилом
И ако вам ово до сада није било довољно аргумената да лети возите на летњим или универзалним гумама, онда вас подсећамо и на непријатну појаву каква је аквапланинг.
У ситуацији када због воде на путу изгубите контролу над возилом, летње гуме су дизајниране тако да брже одводе воду са газеће површине и тако брже ступају у контакт са подлогом обезбеђујући управљивост.
најте да је ризик од аквапланинга много већи уколико возите брзо али и ако су пнеуматици истрошени толико да једва задовољавају минимум од 1,6 мм.
Када смо већ код аквапланинга, осим адекватних гума и спорије вожње, подсетимо да је у овим ситуацијама потребно да чврсто држите управљач, не маневришете лево-десно и не кочите, већ одмах пустите ногу са гаса како би се тежиште возила пребацило напред и како би гума што пре дошла у контакт са подлогом.
