Физичар Роналд Лоренс Малет од младости ради на идеји да се врати кроз време, а уколико му успе - променићемо прошлост и знаћемо шта нас чека у будућности.
Путовање кроз време је постало ствар популарне културе објављивањем научнофантастичног романа Херберта Џорџа Велса „Временска машина“, давне 1895. године. Од тада је временска машина тема многих књижевних дела и филмова, а о њој расправљају и научници. Један научник се посебно издваја - Роналд Лоренс Малет, амерички теоријски физичар.
Прочитајте још: Арапи су вриштали од страха, а из вина су избијале варнице: Шта се крије на ВРХУ ПИРАМИДА?
Са 11 година Рон је пронашао стрип-верзију Велсове књиге, и то је био „окидач“ за одлуку да путује кроз време, како би спасао оца који је умро млад од инфаркта.
Књига "Временска машина" из 1895. године је многима променила живот.
Године 1973. докторирао је физику на Универзитету Пенсилваније, а редовни професор постао је 1987. и током своје универзитетске каријере добио је одликовања: за истраживања о црним рупама, општој релативности, квантној космологији, релативистичкој астрофизици и – путовању кроз време.
Његова технологија временске машине темеље се на особинама прстенастог ласера у контексту Ајнштајнове опште теорије релативности:
- Присуство затворених временских линија указује на могућност временског путовања у прошлост и то ствара основу за временску машину засновану на циркулирајућем цилиндру светлости - каже Малет.
Прототип је показао да се ласером ствара сноп светлости који увија простор и време.
Малет је написао и књигу „Путник кроз време: Лична мисија научника да путовање кроз време постане стварност“, у коауторству са Брусом Хендерсоном, која је објављена 2006. Тада је научник изјавио да ће путовање кроз време бити могуће у 21. веку, а можда и за – једну деценију. Деценија је прошла. Направио је прототип који илуструје како се ласери могу користити за стварање кружног снопа светлости који увија простор и време, а поставио је и једначину за коју тврди да подржава његову теорију.
Проток времена може да се контролише Фото: Пиксабеј
Постављена је и једначина која подржава путовање кроз време.
Годинама касније, 1992, Стивен Хокинг је доказао да према теорији опште релативности не може бити могуће стварање затворене временске криве у било којем коначном региону који задовољава услове слабе енергије. Малетово првобитно решење подразумевало је простор-време које садржи линијски извор бесконачне дужине, тако да није прекршена ова теорема.
Малет је направио прототип, али је признао да неће завршити машину до краја живота.
Све у свему, Малет је наставио да ради на стварању временске машине, иако је признао да је није вероватно да ће то бити остварено за његовог живота, али сматрајући да ће се у то будућности – ипак десити.
„Ако је простор довољно јако закривљен, та линеарна временска линија биће увијена у петљу. Ако се време нагло увије у петљу, она ће нам омогућити да путујемо у прошлост“ - рекао је.
Прочитајте још: Едисон је украо патент и рекао: Тесла, ви не разумете амерички смисао за хумор!
Данашња технологија очигледно не омогућава да се ово брзо оствари, а за Малета постоји још један проблем: „Можете да пошаљете информацију уназад. Али – можете је послати само до оног тренутка када сте укључили машину“.
Другим речима, путовање кроз време може се остварити само од садашњег тренутка – до времена када је машина први пут активирана.
