Priča da je nekada vernost bila na mnogo većoj ceni nego danas mogla bi da padne u vodu ako poverujemo u rezultate istraživanja do kojih su došli stručnjaci iz Toronta.
Oni tvrde da su i naši preci bili skloni preljubi, odnosno tzv. konsenzualnoj nemonogamiji, koja znači da uz stalnu partnerku imaju i povremene, što važi i za većinu današnje populacije u nekom trenutku života.
Pročitajte još: KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno NA PRIMER ILI NAPRIMER?
- Prema životnom iskustvu, 21 odsto ljudi je u nekom momentu bilo nemonogamno - kaže Ejmi Mijuz, docentkinja psihologije na Univerzitetu Jork u Torontu. - Ali, mislim da je to i mnogo više. LJudi su skloni da generalno daju pomalo konzervativne odgovore na pitanja o vezama, zbog nečega što se zove socijalna poželjnost. Međutim, sigurna sam da mnogi maštaju da budu u takvom odnosu, jer on znači da mogu da provedu više vremena sa partnerima sa kojima žive, dok mnogo manje viđaju druge partnere, ali ih svakako viđaju. I to je u skladu sa njihovom prirodom i potrebama.
Neki antropolozi navode činjenicu da su drevni ljudski preci bili snažno seksualno dimorfni, odnosno da su muškarci i žene bili različitih veličina i oblika, što je dokaz nemonogamije.
Pročitajte još: Lažirala je COVID potvrdu i krenula na put, ali je napravila bizarnu grešku i plan joj je propao
- Visok stepen seksualnog dimorfizma sugeriše da postoje snažni seksualno-selektivni pritisci na jedan ili oba pola. Kod nekih vrsta, poput gorila, veći mužjaci imaju i veće šanse da budu seksualno uspešni, koristeći veličinu da bi se borili protiv konkurencije - navodi stručnjak.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
