LJudi su među retkim vrstama poznatim po tome da dodiruju lice a da toga nisu svesni, što doprinosi širenju bolesti, poput aktuelnog korona virusa.
Studije su pokazale da smo posebno skloni dodirivanju brade i područja oko usta, nosa i očiju. Kada je reč o bolesti poput korona virusa, to je recept za njegovo brzo prenosi.
Pročitajte još: Zašto SRPSKI TURISTI biraju baš OVO letovalište? Luksuz, bazen spa... a TEST NA KORONU NE TREBA
Zašto nesvesno dodirujemo lice?
Svi dodirujemo lice fascinantnom učestalošću. Studija iz 2015. godine koja je proučavala ponašanje australijskih studenata medicine pokazala je da čak ni oni nisu uspeli da se odupru tom porivu.
Pročitajte još: Među ljudima koji su odabrali da RADE OD KUĆE utvrđen OVAJ SINDROM: Evo i kako se LEČI
Premda bi upravo studenti medicine trebalo da budu svesniji opasnosti u odnosu na ostale, studija je pokazala da su lice dodirnuli prosečno 23 puta u roku od jednog sata, naročito usta, nos i oči.
Studija pokazuje da se prosečno dodirne lice 23 puta u toku jednog sata!
LJudima i nekim primatima ne uspeva da se ne dodiruju nesvesno po licu, a to je, čini se, povezano s načinom na koji smo se razvijali.
Pročitajte još: Svi volimo lubenicu, a znate li KOLIKO JE ZDRAVA?! Posle ovog teksta ješćete je još više
I dok većina vrsta dodiruje lice u svrhu ''doterivanja'' ili da bi oterala razne dosadne štetočine, ljudi i neki primati to čine iz drugih razloga.
Mehanizam smirivanja
Ponekad je ječ o svojevrsnom mehanizmu smirivanja, kaže Dačer Keltner, psiholog s kalifornijskog Univerziteta u Berkliju.
Neka istraživanja su pokazala da kontakt kože na kožu rezultira oslobađanjem hormona oksitocina, što može doprineti smanjenju stresa i postizanju većeg spokoja.
Dodirivanje lica nas smiruje?!
U nekim drugim situacijama nesvesno dodirujemo lice kada koketiramo ili "da bismo oponašali zavese na pozornici, zatvarajući jedan čin društvene drame i otvarajući sledeći", kaže Keltner.
Pročitajte još: DRASTIČNO! Epidemiolog savetuje: Evo kako da se zaštitite od KORONE i čega treba da se posebno ČUVATE
Drugi stručnjaci za bihejvioralnu nauku zaključili su da je dodirivanje lica jedan od načina na koji sebi pomažemo u kontrolisanju emocija i raspona pažnje.
Temeljno ponašanje ljudske vrste Martin Grunvald, psiholog s nemačkog Univerziteta u Lajpcigu, kaže da je reč o "temeljnom ponašanju naše vrste".
"Dodirivanje lica je autoregulatorni pokret koji obično ne služi za komunikaciju i često se izvodi podsvesno. Takvi pokreti igraju ključnu ulogu u svim kognitivnim i emocionalnim procesima i javljaju se kod svih ljudi", pojašnjava profesor, autor knjige iz 2017. godine pod naslovom "Homo haptikus: Zašto ne možemo da živimo bez osećaja dodira".
Pročitajte još: Izgledajte kao MADONA! Vežbajte kao svetska zvezda uz pomoć - PEŠKIRA (VIDEO)
No naše oči, nos i usta vrata su za prodor svakojakih bakterija i virusa u naš organizam, što je posebno opasno u doba pandemije korona virusa, koji se s osobe na osobu prenosi kapljicama iz nosa ili usne duplje zaraženog pojedinca.
Oči, usta i nos su vrata za svakojake bakterije i viruse, što je posebno opasno u vreme korona virusa!
Možemo da se zarazimo i dodirivanjem predmeta ili površina koje su bile izložene virusu.
Grupa američkih i brazilskih naučnika 2012. godine proučavala je ponašanje nasumično odabranih osoba u javnim prostorima u brazilskom gradu Florianopolis i u vašingtonskoj podzemnoj železnici. Ustanovili su da su osobe koje su proučavali, a nisu znale da ih posmatraju, najpre dodirnule javnu površinu, a potom nos ili usta više od tri puta u sat vremena!
Pročitajte još: Nikad nismo sigurni koliko nam je VODE zaista potrebno - Ovo je ODGOVOR
Motivacija za korišćenje maski
Za neke zdravstvene stručnjake sklonost dodirivanju lica trebalo bi da rezultira većom motivacijom za korišćenje maski kao zaštite protiv korona virusa.
"Nošenje maske može da smanji sklonost ljudi da dodiruju lice, što je velik izvor zaraze ako izostane odgovarajuća higijena ruku", smatra virolog Stiven Grifin sa Univerziteta u Lidsu.
Šta treba da preduzmemo kako bismo smanjili učestalost kojom dodirujemo lice?
Bihejvioralni naučnik Majkl Halsvort, profesor na Univerzitetu Kolumbija, koji je radio kao savetnik za britansku vladu u vreme Dejvida Kamerona kaže da je savet vrlo teško pretočiti u praksu.
Pročitajte još: Da li kupujete onlajn? To može imati velike POSLEDICE po vaše ZDRAVLJE
Mnogo je lakše ljude savetovati da peru ruke, nego da ne dodiruju lice!
Reći ljudima da ne rade nešto što se događa nesvesno uobičajen je problem. Mnogo je lakše ljudima savetovati da peru češće ruke nego ih navesti da ređe dodiruju lice. Nećete imati uspeha ako nekome samo kažete "nemoj da činiš nesvestan pokret".
Pročitajte još: ZAČINI UMESTO LEKOVA: Kućnu apoteku vam može zameniti ŠPAJZ
I na kraju, kad se sve sabere i oduzme, ništa ne može da zameni značaj redovnog pranja ruku i dodatne brige o održavanju lične higijene.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
