Koliko puta ste od svojih bližnjih čuli da se osećaju loše zbog vremenskih prilika? Umor, neispavanost, glavobolja i mučnina su samo neke od nuspojava loših vremenskih uslova. Posebno nagle promene vremena utiču na naš organizam.
Poslednjih godina se vreme izrazito promenilo. Sve je više naglih promena vremena kada u samo jednom danu temperature padnu ili se dignu za 20 stepeni, a tada najčešće osećamo onu poznatu težinu. Simptome i tegobe koje osećamo prilikom vremenskih promena nazivaju se meteoropatija, a osobe koje pate od njih su - meteoropate.
Još je Hipokrat 400 godina pre nove ere tvrdio da onaj ko želi da se bavi izučavanjam medicine mora da uzme u obzir i godišnja doba, temperature, kao i kvalitet vode za piće – okolnosti u kojima živi pacijent. To ujedno znači da je smatrao da postoji izvesni uticaj vremena na zdravlje.
Za razliku od onih koji osećaju samo blage promene, meteoropata će, baš kako naziv sugeriše, bukvalno patiti kada se iznenenada naoblači ili se desi bilo koja druga nagla promena vremena. Prema nekim podacima, čak 30 odsto ljudi su meteoropate, a 80 odsto ljudi tvrdi da oseća promene u organizmu koje su posledica meteoroloških prilika.
Pročitajte još: VODA u toku, pre i posle JELA: Evo šta kaže NUTRICIONISTA
Nauka je dokazala da ni fizički, ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Osećaj umora, nesanica, glavobolja, uznemirenost, najčešći su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena.
Postoji više grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na promene vremena. NJih muče reuma, astma, srčane smetnje, pre svega angina pektoris i visoki krvni pritisak, čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, psihoza i druge psihičke tegobe.
Lekari ističu da astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje doktor daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.
Astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature.
Stručnjaci koji se bave ovom problematikom, uglavnom savetuju da se u “kritično” vreme ostane kod kuće, ne ide na putovanje, ne zamara teškim fizičkim ili psihički poslovima, kao i da se uzimaju propisani lekovi. Osobe sa alergijama treba da pravovremeno počnu svoju terapiju.
Redovno uzimanje lekova za smirenje savetuje se osobama koje pate od psihičkih tegoba. Ako baš morate da se oglušite o neki od ovih saveta, (na promer, čeka vam neizostavni put) koristite prevozno sredstvo kojim ćete najbrže stići, obavezno pojedite lagani obrok i ponesite flašicu vode.
Pročitajte još: Vreme za za jesenju VITAMINSKU BOMBU? SIR ovog voća obezbeđuje ČELIČNO ZDRAVLJE
Hrana je veoma bitna tokom pomenutih teških dana, a lekari savetuju da se tada poveća unos voća i povrća, ali i tečnosti. Obavezno izbegavajte alkohol i zašećerene sokove.
Šta se, pored ostalog, događa s našim organizmom kad se vreme menja?
Promene krvnog pritiska
Vaš pritisak može da varira iz brojnih razloga, pa tako i zbog vremenskih nepogoda. Naime, kada dolazi do naglih promena vremena, dolazi i do promena pritiska, a to direktno utiče na naš organizam. Pod uticajem visokih temperatura dolazi do širenja krvnih sudova, što može dovesti do pada krvnog pritiska. Kod niskih temperatura dolazi pak do sužavanja krvnih sudova, što može uticati na povećanje krvnog pritiska.
Glavobolja
Osobe koje su inače sklone glavoboljama, teško podnose nagle i ekstremne promene vremena. Česte su i pojave migrenskih napada.
Vreme utiče i na naš san.
Pročitajte još: Da li treba NOSITI MASKU tokom fizičke aktivnosti? Stručnjaci su JEDNOGLASNI
Problemi sa spavanjem
Vreme utiče i na naš san. Leti se zbog visokih temperatura dogodi da ne možemo da zaspimo, dok ulaskom u jesen počinjemo da spavamo duže. Istraživanje objavljeno u Journal of Psychosomatic Research pokazalo je da su ispitanici tokom oktobra, odnosno tokom jeseni, spavali čak i do tri sata duže nego u bilo koje drugo doba u godini. Nažalost, to ne znači da smo odmorniji. Ispitanici se nisu osećali bolje i poletnije, naprotiv, bili su umorniji nego kad su spavali manje.
Povećani broj srčanih udara
Kada su temperature niže, krv sporije teče našim venama, a to utiče na srce. Nažalost, tokom hladnijih dana povećava se rizik od srčanog udara.
Pročitajte još: GLAVOBOLJU leče jednostavni kućni preparati! Isprobajte ih
Problemi s disanjem
Izrazito visoke ili niske temperature negativno utiču na naš disajni sistem, zato se nemojte iznenaditi ako osetite probleme s disanjem.
Oslabljeni imunitet
Nagle i ekstremne vremenske promene direktan su udar na imunološki sistem, zato se nemojte iznenaditi ako s padom temperature obolite od prehlade.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
