Gastro-ezofagelana refluksna bolest (GERB) je hronična bolest jednjaka koja se karakteriše neadekvatnom funkcijom donjeg ezofagealnog sfinktera što ima za posledicu vraćanje želudačnog sadržaja i kiseline iz želuca u jednjak.
Osim pomenutog mehanizma značajnu ulogu igraju poremećen motilitet jednjaka, abnormalna relaksacija sfinktera koja omogućuje vraćanje hrane i kiseline u jednjak, usporeno želudačno pražnjenje i povećan pritisak u želucu, predispozicija za stvaranje tzv. kiselinskog džepa (acid pocket). Vraćanje kiseline ima za posledicu oštećenje i iritaciju sluznice jednjaka. Ukoliko je učestalost simptoma dva ili više puta nedeljno uz remećenje kvaliteta života pojedinca ili ukoliko postoje endoskopski verifikovane promene na jednjaku govorimo o refluksnoj bolesti jednjaka.
Foto: Asist. Dr Vladimir Milivojević, gastroenterohepatolog, Klinika za Gastroenterologiju i Hepatologiju, Univerzitetski Klinički Centar Srbije
Učestalost refluksne bolesti u opštoj populaciji se kreće od 15-30%, što čini da je to jedna od najčešćih bolesti digestivnog trakta danas. Bolest je čest razlog posete lekaru opšte prakse i gastroenterologu, značajno remeti kvalitet života, opterećuje zdravstveni sistem i narušava produktivnost na poslu. Najtipičniji simptom refluksne bolesti jednjaka je gorušica (žgaravica), koja se manifestuje kao osećaj pečenja iza grudne kosti, ali se javljaju još i regurgitacija (vraćanje kiseline duž jednjaka ka usnoj duplji), disfagija (otežano gutanje), bol u grudima, suv kašalj i suvoća usta, neprijatan zadah iz usta i kiselkast ukus u ustima, promuklost i bol u grlu, osećaj ’knedle’ u grlu, dentalne erozije i td. Faktori rizika za nastanak refluksne bolesti su gojaznost, prisustvo želudačne kile, upotreba cigareta, alkohol, određenih namirnica poput industrijskih slatkiša, rafinisanih šećera, trudnoća, bolesti poput astme, šećerne bolesti, sistemske bolesti vezivnog tkiva, kao i upotreba pojedinih lekova. Hronična inflamacija na duže staze dovodi do progresije promena i komplikacija u vidu ezofagitisa (40-50% pacijenata), suženja jednjaka I stvaranja ožiljnog tkiva, ulkusa jednjaka, nastanka tzv. Barrett-ov jednjaka kao prekancerozog stanja (koji je češći kod muškaraca) ili nastanka adenokarcinoma jednjaka. Moguće su I vandigestivne komplikacije u vidu bronhijalne astme, hemijskog bronhitisa, upale srednjeg uha, sinusa ili nosa, plućna fibroza, oštećenje zubne gleđi, sleep apnea, nastanak žučnih kamenaca. Dijagnoza se postavlja pregledom i anamnezom, u pojedinim slučajevima je potrebna dopunska dijagnostika pa i gornja endoskopija (gastroskopija).
Foto: Galenika promo
Prva mera u lečenju refluksne bolesti je redukcija telesne težine, izbegavanje alkohola i cigareta, izbegavanje začinjene hrane, čokolade, izbegavanje gaziranih napitaka, citrusa, izbegavanje tesne odeće, češći, manji obroci, podizanje uzglavlja prilikom spavanja. Ukoliko ove nefarmakološke mere nisu dovoljno efikasne predlaže se medikamentozna terapija koja se bazira na lekovima iz grupe inhibitora pšrotonske pumpe, H2 blokatora, antiemetika, ali i upotreba pomožćnih sredstava koji lako i efikasno neutrališu osećaj gorušice i kiseline poput Refluxana, pomoćnog medicinskog sredstva na bazi alginata, mukopolisaharida velike molekulske mase I soli bikarbonata. U kontaktu sa želudačnom kiselinom alginati i mukopolisaharidi bubre i prave želatinoznu masu koja uz pomoć soli bikarbonata lebdi u gornjim delovima želuca predstavljajući fizičku prepreku za vraćanje kiseline iz želuca u jednjak. Refluxan se dobro podnosi, ima brzo i efikasno delovanje, ne utiče na dejstvo drugih lekova, ima dugo trajanje dejstva i pogodan je za trudnice i dojilje. Primenjuje se u kesicama nakon 3 glavna obroka i pred spavanje i može biti dugoročna dodatna terapija kod bolesnika sa refluksnom bolešću jednjaka.
