SUNCE I VETAR SMANJUJU RAČUNE: U ORGANIZACIJI "NOVOSTI" ODRŽAN "FORUM 02. ZELENA ENERGETIKA ZA ODRŽIVIJU BUDUĆNOST"

VIZIJA da će Srbija do 2030. godine gotovo svaki drugi kilovat proizvoditi iz obnovljivih izvora energije je ambiciozan, ali i veoma realan i ostvarljiv plan!

Oglas

U tome su se složili predstavnici struke, državnih institucija i privrede na "Forumu 02. Zelena energetika - za održiviju budućnost" koja je u organizaciji Kompanije "Novosti" održana u Botaničkoj bašti u Beogradu. Srbija, koja je na početku zelene tranzicije, ima, kako su istakli naši panelisti, ambiciozne ciljeve da do 2030. godine proizvodi do 45 odsto električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Banjac, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju, u svom uvodnom izlaganju istakao je da korišćenje obnovljivih izvora energije, kao sopstvenih resursa, predstavlja značajno povećanje sigurnosti snabdevanja naše zemlje sopstvenim energentima.

- Da je ovo pitanje veoma važno govori i trenutna situacija u svetu, situacija u Ukrajini, na Bliskom istoku... gde bilo kakvi poremećaji u energetskom sistemu direktno utiču na ekonomiju neke zemlje. Trenutno u svetu i dalje je 73 odsto energije poreklom iz gasa, nafte i uglja.

Obnovljivi izvori energije, ukazujuje prof. Banjac, u ukupnom bilansu učestvuju sa 5,9 odsto:

- Što se tiče sunca, potencijal je ogroman. Ono što je dobro, i vetar i solar su prošle godine ukupno imali povećanje veće od jednog procentnog poena. Evropa je donela prvi plan da do 2020. godine, što se tiče učešća obnovljivih izvora, taj procenat u potrošnji bude 20 odsto. Taj plan Evropa je premašila i ostvarila 21,3 procenta. Naš plan je bio da povećamo sa 21,3 na 27 posto, a do 2020. ostvarili smo nekih 26,3 posto, što bi se reklo - ispunili smo zadatak. Pored pada cene i dobre zakonske regulative, u prilog tome ide i efikasnost solarnih panela.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sara Pavkov rekla je da je Srbija 2021. usvojila Zakon o klimatskim promenama, kada su i definisane konkretne mere za smanjivanje emisije štetnih gasova.

- Ministarstvo podstiče privatni sektor kroz nekoliko segmenata. Mi smo zacrtali naš cilj da do 2030. smanjimo emisije zagađujućih materija za 33,3 odsto - istakla je Pavkov. - Imamo pozitivne primere, u Zasavici je već postavljen solarni panel, tu su i izuzetno lepi primeri u Kladovu, Mokroj Gori... Za svaki projekat obnovljivih izvora energije potrebno je ispoštovati regulativu.

Promene su prilika za razvoj

- U KINESKOJ filozofiji postoji izreka da slab čovek u svakoj promeni vidi rizik, a jak čovek mogućnost i potencijal za razvoj. U ovim nestabilnim vremenima ne smemo da se plašimo novih tehnologija, a na promene treba gledati kao na nove mogućnosti i prilike - ukazuje Dmitriev.

Ambiciozan plan sve većeg učešća zelene energije nemoguće je ostvariti bez zakonske regulative. Milan Macura, v.d. direktora Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva energetike i rudarstva, naglasio je da je Vlada Srbije danas usvojila integrisani Nacionalni energetski klimatski plan koji, kako je istakao, stavlja fokus na pobošljanje i uvođenja što većeg učešća OIE i energetsku efikasnost, jer je, navodi - ideja države da do 2030. svaki drugi megavat-čas bude proizveden iz obnovljivih izvora energije:

- Da ne bismo zanemarili i grejanje, da bismo imali održivu energetiku, moramo da vodimo računa o tome i kako proizvodimo toplotnu energiju. Ministarstvo je sa Svetskom bankom i EBRD pokrenulo projekat uvođenja OIE u 10 toplana u Srbiji, a taj projekat je vredan 45 miliona evra.

Društvena odgovornost

- KOMPANIJA "Novosti", kao jedna od najuglednijih i najuticajnijih medijskih kuća na Balkanu, s jasnim i definisanim ciljevima društveno odgovornog poslovanja, organizuje drugu u nizu diskusija o važnosti održivog razvoja. Želja naše kuće je da pruži doprinos jačanju svesti javnosti o ovoj temi, odgovornom odnosu prema prirodnim resursima, kao i o iznalaženju najboljih rešenja i za građane i za privredu u sprovođenju zelene tranzicije i unapređenja zaštite životne sredine - rekao je otvarajući panel diskusiju Vladan Samardžić, šef DESK "Večernjih novosti".

Kako ističe Macura, u prethodne dve godine zakonska regulativa je poboljšana.

- Mi smo trenutno u procesu izmene Zakona o energetici, gde planiramo da uvodimo prve aktivne kupce koji će moći da viškove električne energije prodaju na tržištu. Država kroz subvencije podstiče domaćinstva da razvijaju obnovljive izvore energije. Zasad imamo 30.000 domaćinstava koji su dobili neku vrstu subvencije - za zamenu stolarije, solarne panele, ugradnju toplotnih pumpi... Veliki iskorak smo napravili. LJudi to razumeju i to posebno kada vide račune za struju i grejanje koji su i do tri puta manji. Svi zajedno kroz razne investicije, polako, do 2030. ostvarićemo velike ciljeve. Lane smo prvi put kroz aukcije imali 700 megavata iz vetra i sunca i oko 1,2 milijarde evra investicija, a krajem ove godine na aukcijama očekujemo još veće interesovanje - kaže Macura.

Konkurs za solarne panele

- NIS ostaje dosledan zelenom pravcu u poslovanju, a ovakav pristup podrazumeva veća ulaganja u proizvodnju električne energije iz prirodnih resursa, kako unutar kompanije, tako i u partnerskim gradovima i opštinama - rekao je Ivan Dmitriev. - S tim ciljem u okviru programa društvene odgovornosti "Zajednici zajedno", NIS je nedavno objavio konkurs u vrednosti od 144,5 miliona dinara namenjen finansiranju projekata postavljanja solarnih panela za proizvodnju sopstvene električne energije, u kojem do 13. septembra mogu da učestvuju ustanove od javnog značaja u 13 lokalnih samouprava.

Značajan partner državi u "zelenoj energetici" su i društveno odgovorne kompanije. U cilju ostvarenja svojih zelenih ciljeva i vodeći se principima održivog razvoja kompanija NIS od 2009. u ekološke projekte i biznis inicijative, koje su dale značajne efekte na unapređenju ekološke slike, u Srbiji je uložila više od 900 miliona evra, od čega je isključivo u ekološke inicijative investirano više od 130 miliona evra.

Od satelita do krovova

PRVI solarni paneli u tehničkom smislu urađeni su u NASA, za svemirska istraživanja 1952. godine. Od 1975. cena panela je pala za 470 puta, a od 2010. godine do 2023. devet puta, pa tako za samo 10 godina, ukazuje prof. Banjac, ovo postaje potpuno pristupačno i ekonomski konkurentno:- Solarna energija biće pristupačnija, efikasnija, biće sastavni deo naših života.

- Ulažemo dosta u solarne panele - vreme, investicije i resurse - naglasio je Ivan Dmitriev, direktor funkcije za HSE kompanije NIS. - Dobro se sećam kada su pre neke četiri godine uvedeni paneli. Sada imamo postavljene panele na 45 naših maloprodajnih objekata. Počeli smo i sa postavljanjem panela na fabriku vode "Jazak". Imamo ozbiljne planove da ih postavimo i na naše administartivne zgrade, skladišta nafte i gasa. Siguran sam da smo započeli uspešno putovanje, a NIS odavno nije samo naftna, već i energetska kompanija. Do 2030. godine, hoćemo da 50 procenata potrošnje NIS bude iz obnovljivih izvora energije.