Oglas
· · Komentari: 0

PROVELA DVE GODINE NA DRVETU: Heroina koja je preživela neverovatne uslove da bi sačuvala životnu sredinu

"Čuvari drveća” bili su na rotaciji po nekoliko dana, ali su njihove vođe želele da neko ostane na „dežurstvu na drvetu” nedelju dana. Niko drugi se nije javio dobrovoljno, pa je Julija pristala da volontira.

1734769189_462567339_914586827516225_8762505091613266126_n.png
Foto: Printscreen/ YouTube - HaydukeVideo
Oglas

Džulija Hil je aktivistkinja za zaštitu životne sredine. NJena odluka da provede dve godine na drvetu koje je želela da spasi od seče je njen pečat koji je ostavila u amanet svim budućim eko aktivistima. NJoj su čak i Simpsonovi posvetili jednu epizodu svoje kultne serije.

Žena koja je dve godine provela na drvetu, rođena je 18. februara 1974. u Misuriju, u porodici putujućeg propovednika. Sa 23 godine pridružila se grupi aktivista za zaštitu životne sredine u Severnoj Kaliforniji koji su protestovali zbog seče džinovskih drevnih sekvoja. NJihov metod protesta bio je elokventan i jednostavan: samo su sedeli na drveću koje je trebalo da bude posečeno.

Umesto nedelju dana, na drvetu ostala dve godine

Međutim, umesto nedelju dana, ona je ostala na vrhu drveta više od dve godine. Tamo, gore, se zaklela da neće sići sve dok ne napravi neki pomak.

Džulija je 738 dana živela na 54 metara iznad zemlje, koristeći par improvizovanih platformi na 1000 godina starom drvetu sekvoje, koje je čak od milja dobilo i nadimak Luna. Tokom svog "bdenja", Julija se borila protiv helikoptera, hladnoće, jakih kiša, zimskih vetrova, bolesti, pa čak i desetodnevne opsade čuvara i drvoseča koje je angažovao "Pacific Lumber".

Ali ova žena je bila nepokolobljiva. Preživela je neke nemoguće uslove: hodala je bosa, dobijala je zalihe hrane od prijatelja i simpatizera koji su joj dodavali hranu konopcem, kuvala je na malom šporetu i grejala se u vreći za spavanje. Komunicirala je sa svetom preko mobilnog telefona na solarnu energiju, i u šali sebe nazivala dopisnikom „sa stabla“.

I na kraju je uspela. Godine 1999. "Pacific Lumber" je konačno odustao i pristao na trajnu zaštitu tampon zone od 60 metara oko Lune i drugih drevnih sekvoja. Tek nakon toga, Julija je napustila drvo i kročila nogom na tlo, bosa i iscrpljena.

NJen poduhvat je skrenuo ogromnu pažnju medija na ekološki problem, a Džulija je iskoristila trenutak da objasni javnosti da je na svetu ostalo još svega tri procenta drevnih šuma i da im je potrebna adekvatna zaštita i nega.

Uprkos ovoj pobedi, godinu dana kasnije, Luna je vandalizovana motornom testerom, koja je ostavila tri ​​metra duboku ranu preko polovine debla drveta. Ali zahvaljujući posvećenosti stručnjaka za drvo, koji su stabilizovali stablo specijalnim čeličnim sajlama, Lunin život je spašen. Čelični nosači za "ranjenu" sekvoju su dizajnirani, proizvedeni i postavljeni za samo jedan dan.

Kada je Džulija saznala za incident, priznala je da se osećalo kao da je nju presekla motorna testera, a ne drvo. Srećom, danas, 20 godina kasnije, Luna je i dalje zelena i jaka i nastavlja da raste svake godine.

A sedenje na drvetu bio je samo početak Džulijinog aktivizma. Ova nezaustavljiva žena protestovala je zbog naftovoda u Ekvadoru koji je ugrožavao šume Anda, suosnivala je neprofitnu grupu za društveni aktivizam "Engage Network" i objavila nekoliko knjiga, uključujući svoje memoare, "Nasleđe Lune".

Ovu nekada devojku iz siromašne porodice, u ranim dvadesetim svet je prepoznao kao heroinu. NJena upornost i odlučnost poslali su poruku nade, osnaživanja, ljubavi i poštovanja prema prirodi i čitavom životu, što je inspirisalo mnoge ljude širom sveta. Tako je na kraju Džulija dokazala da jedna osoba zaista može da napraviti razliku.

(BlicŽena)

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas