Često govorimo o poštovanju i ljubavi koju moramo dati drugima – bilo da su prijatelji, porodica ili čak stranci
Koliko samopoštovanja imamo? Koliko nam je zaista stalo do naše ličnosti, uprkos nedostacima i negativnim stranama? Svaki trenutak svog postojanja provodimo sami sa sobom, mi smo nesumnjivo osoba sa kojom se družimo najviše na svetu – ali vrlo malo nas uspeva da ima zdrav i iskren odnos sa samim sobom i da pokaže ljubav prema sebi. Svakodnevno se trudimo da poštujemo druge, da pokažemo ljubav onima oko nas, ali istovremeno ne oklevamo da povredimo sebe, da ne poštujemo najvažniju osobu u našem životu: sebe. Evo 5 znakova da se ne poštujemo dovoljno i da bi trebalo nešto da promenimo u načinu na koji upravljamo odnosom koji imamo sa samim sobom.
Ne možete da kažete NE
Prečesto nismo u stanju da kažemo „ne“ – svom šefu, detetu, partneru, roditeljima. Bojimo se da ćemo ih razočarati, izazvati im nezadovoljstvo, i iz tog razloga radije žrtvujemo sebe i svoje potrebe. Uvek smo na raspolaganju da pomognemo prijatelju čak i ako se ne osećamo dobro, pristajemo da uradimo taj dodatni posao čak i ako znamo da nemamo vremena, slušamo zanovetanje braće ili sestara čak i kada nas boli glava i samo želimo da odemo u krevet i da spavamo. Umesto svega ovoga, trebalo bi da naučimo da slušamo svoje potrebe i počnemo da govorimo više "ne" drugima kako bismo mogli češće da kažemo "da" sebi.
Ako imamo mnogo stvari koje treba da uradimo, izbegavamo prihvatanje obaveza koje će nam samo doneti dodatni stres; ako smo umorni, izražavamo želju da ostanemo kod kuće i da ne izlazimo; ako jednostavno ne želimo nešto da radimo, samo kažemo „ne“.
Potiskujete svoje emocije
Mi smo osećajna i emotivna bića, ali cenzurišemo sebe kada je u pitanju izražavanje naših osećanja iz straha da ne povredimo nekoga koga volimo ili zato što se plašimo da ne ispadnemo krhki, ranjivi i nesigurni. Kao što smo voljni da slušamo strahove i brige drugih, pozivajući ih da daju sebi oduška, tako i mi treba da dozvolimo sebi da osetimo emocije koje nas obuzimaju i da ih prenesemo ostatku sveta. Pokažimo ljubaznost prema sebi i svojim emocijama, naučimo da ih prepoznamo i upravljamo njima: zaključavanje u kavez samo će povećati našu nelagodu.
Osećate se odgovornim za sve
Povezan sa našom nesposobnošću da kažemo „ne“ i da izrazimo svoje emocije, postoji onaj neprijatan latentni osećaj koji zagađuje svaki trenutak našeg života i koji nas navodi da se osećamo odgovornim i krivim za sve što se dešava oko nas. U stvarnosti, mnoge stvari koje se dešavaju ne zavise od naše volje, niti od naše nesposobnosti ili naših granica: razumevanje ovoga je prvi važan korak da se oslobodimo teškog i opresivnog osećaja krivice koji nas obuzima.
Nemate strpljenja
Ako ustrajemo u tome da nikada ne kažemo ono što zaista mislimo, da potiskujemo svoja osećanja i da svoje sumnje i brige ne delimo sa drugima, ne treba da se iznenadimo ako iznenada eksplodiramo uz nekontrolisane izlive besa. Naše strpljenje traje samo dok održavamo pravu psihofizičku ravnotežu koja nam omogućava da upravljamo trenucima stresa i poteškoća – inače, svaki put kada smo pod pritiskom, naša psiha neće imati načina da ostane stabilna i mi ćemo imati eksplozivne trenutke.
Mirite se sa malim jer mislite da ne zaslužujete više
Ne pridavati vrednost osobi kakva jesmo znači i zadovoljiti se osrednjim situacijama i kompanijama, uvereni da bolje ne možemo i ne zaslužujemo. Zato istrajavamo u negovanju sterilnih i iscrpljujućih odnosa, nastavljamo da se družimo sa ljudima koji nas ne stimulišu i ne cene takve kakvi jesmo, nastavljamo sa aktivnostima koje nam ne dozvoljavaju da u potpunosti izrazimo svoju ličnost.
Treba da učimo da cenimo svoju vrednost i unosimo vrednost u svoje živote tako što se okružujemo ljudima i situacijama koje nas mogu duhovno obogatiti, ne misleći da ih ne zaslužujemo.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
