Често говоримо о поштовању и љубави коју морамо дати другима – било да су пријатељи, породица или чак странци
Колико самопоштовања имамо? Колико нам је заиста стало до наше личности, упркос недостацима и негативним странама? Сваки тренутак свог постојања проводимо сами са собом, ми смо несумњиво особа са којом се дружимо највише на свету – али врло мало нас успева да има здрав и искрен однос са самим собом и да покаже љубав према себи. Свакодневно се трудимо да поштујемо друге, да покажемо љубав онима око нас, али истовремено не оклевамо да повредимо себе, да не поштујемо најважнију особу у нашем животу: себе. Ево 5 знакова да се не поштујемо довољно и да би требало нешто да променимо у начину на који управљамо односом који имамо са самим собом.
Не можете да кажете НЕ
Пречесто нисмо у стању да кажемо „не“ – свом шефу, детету, партнеру, родитељима. Бојимо се да ћемо их разочарати, изазвати им незадовољство, и из тог разлога радије жртвујемо себе и своје потребе. Увек смо на располагању да помогнемо пријатељу чак и ако се не осећамо добро, пристајемо да урадимо тај додатни посао чак и ако знамо да немамо времена, слушамо зановетање браће или сестара чак и када нас боли глава и само желимо да одемо у кревет и да спавамо. Уместо свега овога, требало би да научимо да слушамо своје потребе и почнемо да говоримо више "не" другима како бисмо могли чешће да кажемо "да" себи.
Ако имамо много ствари које треба да урадимо, избегавамо прихватање обавеза које ће нам само донети додатни стрес; ако смо уморни, изражавамо жељу да останемо код куће и да не излазимо; ако једноставно не желимо нешто да радимо, само кажемо „не“.
Потискујете своје емоције
Ми смо осећајна и емотивна бића, али цензуришемо себе када је у питању изражавање наших осећања из страха да не повредимо некога кога волимо или зато што се плашимо да не испаднемо крхки, рањиви и несигурни. Као што смо вољни да слушамо страхове и бриге других, позивајући их да дају себи одушка, тако и ми треба да дозволимо себи да осетимо емоције које нас обузимају и да их пренесемо остатку света. Покажимо љубазност према себи и својим емоцијама, научимо да их препознамо и управљамо њима: закључавање у кавез само ће повећати нашу нелагоду.
Осећате се одговорним за све
Повезан са нашом неспособношћу да кажемо „не“ и да изразимо своје емоције, постоји онај непријатан латентни осећај који загађује сваки тренутак нашег живота и који нас наводи да се осећамо одговорним и кривим за све што се дешава око нас. У стварности, многе ствари које се дешавају не зависе од наше воље, нити од наше неспособности или наших граница: разумевање овога је први важан корак да се ослободимо тешког и опресивног осећаја кривице који нас обузима.
Немате стрпљења
Ако устрајемо у томе да никада не кажемо оно што заиста мислимо, да потискујемо своја осећања и да своје сумње и бриге не делимо са другима, не треба да се изненадимо ако изненада експлодирамо уз неконтролисане изливе беса. Наше стрпљење траје само док одржавамо праву психофизичку равнотежу која нам омогућава да управљамо тренуцима стреса и потешкоћа – иначе, сваки пут када смо под притиском, наша психа неће имати начина да остане стабилна и ми ћемо имати експлозивне тренутке.
Мирите се са малим јер мислите да не заслужујете више
Не придавати вредност особи каква јесмо значи и задовољити се осредњим ситуацијама и компанијама, уверени да боље не можемо и не заслужујемо. Зато истрајавамо у неговању стерилних и исцрпљујућих односа, настављамо да се дружимо са људима који нас не стимулишу и не цене такве какви јесмо, настављамо са активностима које нам не дозвољавају да у потпуности изразимо своју личност.
Треба да учимо да ценимо своју вредност и уносимо вредност у своје животе тако што се окружујемо људима и ситуацијама које нас могу духовно обогатити, не мислећи да их не заслужујемо.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
