Prema originalnoj priči njena duša je lutala 300 godina
Jedan od najvoljenijih Diznijevih animiranih filmova „Mala sirena“ dobio je i svoju igranu verziju. Biće to prilika da ponovo zaronimo u magični svet morskog kralja Tritona, pratimo avanture Arijel dok pokušava da postane ljudsko biće i osvoji srce princa Erika, i uživamo u prepoznatljivoj muzici i pesmama koje su odavno postale sastavni deo odrastanja generacija deca.
Već i sam trejler obećava inostalgično putovanje u detinjstvo za one koji se sećaju Diznijevog klasika iz 1989. godine, ali i jedan, potpuno novi doživljaj poznate bajke koja će sasvim sigurno privući i mlađu publiku koja tek treba da upozna i zavoli plejadu sjajnih likova koji se pojavljuju u ovom ostvarenju.
Iako se Diznijevi filmovi uvek čekaju sa velikim nestrpljenjem i iako ih uvek prati veliko interesovanje publike, „Mala sirena“ je ipak nešto posebno. Zato je sada idealno vreme da se podsetimo –
Kako smo, zašto i kada toliko zavoleli „Malu sirenu“?
Sve je počelo od bajke…
Diznijev crtani svakako je najpoznatiji, ali sve je zapravo počelo od bajke „Mala sirena“ (u originalu „Den lille havfrue“) koju je danski pisac Hans Kristijan Andersen napisao još početkom 19. veka. Delo je prvi put objavljeno 1837. kao deo zbirke „Bajke ispričane za decu“ u kojoj se nalazilo još osam Andersenovih priča.
Veruje se da je inspiraciju za „Malu sirenu“ Andersen pronašao u grčkim mitovima o sirenama – zavodnicama koje pesmom mame mornare kako bi se njihovi brodovi nasukali na hridi, ali i u bajci „Undina“ Fridriha de la Mote Fukue, nemačkog pisca iz perioda romantizma, o ženskom vodenom duhu koji se udaje za viteza sa kopna kako bi stekao dušu.
Sama Andersenova priča dosta je mračnija od one koju je Dizni prikazao. Mala sirena, jedna od šest prelepih ćerki morskog kralja, zaljubljuje se u princa koji živi u kraljevstvu izvan vode. Nakon što joj baka otkrije da samo ljudska bića imaju besmrtnu dušu i da će, samo ako se čovek zaljubi u nju i ako se venčaju i ona steći jednu, Mala sirena odlučuje da se odrekne života u moru i ode na kopno. Svoj glas trampi sa vešticom za noge i pridružuje se princu u njegovom dvoru.
Priča, međutim, ima tužan kraj – Mala sirena ne uspeva da osvoji ljubav kraljevića, on se zaljubljuje i venčava sa drugom, a Mala sirena umire postavši morska pena. U poslednjim pasusima priče, sirena postaje „ćerka vazduha“, duh koji će tokom 300 godina imati priliku da na Zemlji čini dobra dela i na taj način dobije sopstvenu dušu. Nakon toga, baš kao i ljudi, dospeće na nebo.
Bajka je još za vreme Andersenovog života stekla veliku popularnost, ali i izazvala brojne kritike, pre svega, zbog završetka. Iako je tokom decenija bilo mnogo tumačenja simbola i poruka koje je danski književnik hteo da pošalje, danas većina misli da je bajka o maloj sireni, pre nego ljubavna priča, zapravo priča o potrazi za dušom.
A onda je došao Dizni…
„Mala sirena“ prvi je crtani iz takozvane ere „Diznijeve renesanse“. Pratili su ga mega-popularni „Lepotica i zver“ (1991), „Aladin“ (1992) i „Kralj lavova“ (1994), ali u srcima publike (stare i mlade) ona je zadržala počasno mesto.
Zanimljivo je da je još Volt Dizni lično imao plan da na osnovu Andersenove bajke napravi animirani film. Rad na tom projektu počeo je još krajem ’30-ih, nedugo posle „Snežane i sedam patuljaka“, ali je ideja na realizaciju ipak čekala decenijama.
Tek 1985. dok su radili na crtaću „Miš Bazil, veliki detektiv“, rediteljski i scenaristički dvojac Džon Masker i Ron Klements došao je na ideju da napravi dugometražni crtani film po motivima Andersenove bajke. Plan je zaživeo i „Mala sirena“ premijerno je prikazana 17. novembra 1989. kao 28. Diznijev dugometražni film i odmah je postala planetarni hit.
Kritika je hvalila animaciju i likove. Publika je obožavala priču. Sa strukturom sličnom onom koja može da se vidi u brodvejskim mjuziklima i Alenom Menkenom na čelu kompozitora, „Mala sirena“ donela je niz muzičkih tema i pesama koje su postale hitovi nezavisno od crtanog filma. Numere poput „Part of Your World“ i „Under the Sea“ i danas su legendarne, a ova druga, kompaniji je donela Oskara za najbolju pesmu. Te godine „Mala sirena“ osvojila je i Oskara za najbolju muziku.
O tome da je reč o kultnom ostvarenju, voljenom od publike koliko i hvaljenom od kritike, govori i podatak da je „Mala sirena“ jedno od ostvarenja koje je izabrano od Kongresne biblioteke za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država kao „kulturološki, istorijski ili estetski značajan“ film.
Činjenica da su Arijel i družinu podjednako zavoleli i stari i mladi dovela je do stvaranja čitave franšize. 2000. godine crtani je dobio nastavak pod nazivom „Mala sirena II: Povratak u more“, a 2008. izašao je i animirani film čija se radnja dešava pre prvog dela – „Mala sirena: Arijelin početak“. Iste godine, na Brodveju je počeo da igra i mjuzikl „Mala sirena“.
(Istorijski zabavnik)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
