Jedna udovica je žigosana, jer se „bavila vračanjem i magijama“, tako što bi osobe koje su joj dolazile po pomoć „omađijala i učinila da svoje probleme rešavaju kroz snove, u kojima bi ozdravili, pronašli izgubljeni novac, rešili se duga ili kavgadžija, zadobili bračnog druga“... sve dok to nije pošlo po zlu
Dnevni list “Vreme” piše da su u Novom Sadu pre tri veka: “Batine dobivali oni što su slabo posećivali crkvu, a javno su bile šibane devojke i udovice koje bi posrnule”. U podnaslovu, tek nešto sitnijim slovima, zapisano je i kako je “Novi Sad imao svog dželata, a zločinci su bili žigosani usijanim gvožđem”.
Pročitajte još: Znate li ko su rusalje? Nalaze se u Srbiji, predvidele su Veliki rat i ubistvo kralja Aleksandra, ljudi im i danas veruju
“Magistrat je stavljao ljude na muke da bi iznudio priznanje. Sledstveno tome, grad je imao ‘jusgladin’, koji je proisticao iz njegovih privilegija - pravo na život i smrt svojih građana. Zbog toga je grad držao svog dželata sa godišnjem platom od 40 forinata.
Dželat je primao godišnju platu od 40 forinti da žigoše ljude i obavlja egzekucije.
Jedna od egzekucija koje su bile u opisu posla gradskog dželata bilo je i žigosanje:
“Žigosanje se sastojalo u tome što je bio načinjen poseban zid od gvožđa u obliku malih vešala, koje je dželat, pošto ga je prethodno usijao u vatri, pritiskao zločincu ne samo na leđa i grudi, nego često i na čelo, tako da je taj nesrećnik ‘vo vjek i vjekov’ bio žigosan i isključen iz mogućnosti da se ikada vrati poštenom radu, jer su ljudi izbegavali te nesrećnike. Samim tim ti nesrećnici su bili prisiljeni da postanu razbojnici i da skončaju ili pod batinama ili na vešalima”.
Bilo je i šibanja, spaljivanja, nabijanja na kolac, sečenja glava, rastezanja tela, vešanja...
Dalje saznajemo i za ostale načine kažnjavanja prestupnika onog doba, pa predratno “Vreme” nabraja “spaljivanje, šibanje, nabijanje na kolac, sečenje glave, rastezanje tela na ulici, vešanje, metanje na točak, itd.”
Vračaru javno žigosali u čelo!
Ostala je u pripovestima i nesvakidašnja epizoda o jednoj udovici koja je bila najpre javno šibana, a kasnije i žigosana, jer se bavila vračanjima i magijama, zbog kojih se verovalo da je na kraju jedna osoba i izgubila život.
Vračara je mnogima rešila životne probleme.
Neka žena se žalila kako je muž stalno maltretira, a vračara joj je rekla kako će joj spraviti čaj i zatim izvesti radnju posle koje će ova sanjati kako u kući živi skladnim životom, pa će joj tako biti - i na javi. Tako je zaista i bilo, skladno i u kući mirno, sve dok žena nije posle nekog vremena usnila novi san u kome je muž ponovo maltretira. I, u tom svom snu, mašila se u trenutku noža i zaklala nesrećnika! Time se branila, jer je te noći svog muža zaista ubila.
Verovatno joj u ovakvu priču niko ne bi poverovao, da se nesrećna vračara kod koje je odlazila nije već bila pročula po više sličnih slučajeva (koji su na suđenju bili detaljno posvedočeni), jer je imala krajnje neobičnu “tehniku” da osobe koje su joj dolazile po pomoć “omađija i učini da svoje probleme potom rešavaju kroz snove, u kojima bi ozdravili, pronašli izgubljeni novac, rešili se duga, zadobili bračnog druga, rešili se kavgadžija i raznih muka”.
Mnogima je tako rešila probleme i olakšala život, a novinski hroničar smatra da je verovatno vladala “nekom tehnikom narodne hipnoze” pri kojoj je na neki način programirala snove i “povezivala ih sa javom”.
Pogubilište i stub srama
I u vremenu koje je nadolazilo bilo je zanimljivosti vrednih pažnje starih novina. Pa, tako, saznajemo kako je na početku današnje ulice Svetozara Miletića bilo postavljeno pogubilište i tzv. “stub srama i kazni”.
U temelje Petrovaradinske tvrđave su uziđivali žive mačke!
Ili - da još malo nastavimo - da su, po predanju, graditelji Petrovaradinske tvrđave u temelje novih bedema uziđivali žive mačke. Legenda kaže da su žrtvovanjem živih mačaka ne samo želeli da se bedemi tvrđave održe, već i da, prema poznatom verovanju da mačka ima devet života, tvrđava bude još dugovečnija.
Pročitajte još: Ruski naučnik tvrdi da vanzemaljci postoje, a on zna gde i kako nas kontrolišu
Izgradnju Tvrđave pokrenula je, inače, austrijska ratna komanda uz finansijsku pomoć pape, a sa ciljem da se zaustave buduće invazije Turaka, a manje je poznato i to da je bilo veoma krvavo graditi je, pa je u sezoni kada je gradnja bila najintenzivnija umiralo i po 100 ljudi. Čak je u Novom Sadu postojala kletva “dabogda ti duša gradila Varadin”, upravo zbog uslova u kojima su radnici zidali Tvrđavu...
