Srbi su jedini narod na svetu koji slavi slavu, a ova tradicija potiče još iz srednjeg veka od vremena Svetog Save.
U čast sveca zaštitnika doma i porodice, uz svečarsku trpezu neke slave smo već proslavili, a neke nam tek dolaze. Bilo da se proslavlja samo u krugu porodice, s rođacima ili prijateljima uz sečenje slavskog kolača, žito, sveću i ikonu svetitelja, valja ispoštovati i neka nepisana pravila.
1. Poziv za slavu
Nekada su se uoči slave gosti obavezno pozivali, i za to je bio zadužen neko od mlađih ukućana. Negde se na slavu i nije pozivalo, smatralo se da su gosti uvek dobrodošli, a odlazilo se na slave po principu uzvraćanja posete. Danas je poziv gostiju slobodan izbor domaćina, obično se zna krug ljudi koji redovno jedni drugima idu na slave i svake godine zajedno provode taj svečani dan.
2. Poštovanje domaćina
Gosti ipak, prema nepisanom slavskom bontonu, treba da poštuju domaćina, da se zahvale na pozivu, dođu tačno na vreme i uz dobre želje čestitaju dan sveca zaštitnika. Posle služenja žitom, gost treba da pozdravi ostale goste i sedne na mesto za trpezom koje je domaćin odredio. Najbolje bi bilo da ozaboravite na mobilni telefon, a za stolom ne podižete glas i uzdržite se od neprimerenih tema.
3. Dvorenje slave
U našem narodu sačuvan je i običaj dvorenja slave. Domaćin, na dan slave, dočekuje goste i ne seda dok sveća gori. To čini iz poštovanja prema svetitelju koga toga dana slavi i koji je glavni gost u njegovoj kući. Na usluzi je gostima, raspoložen i ljubazan i kao i gosti, ne bi trebalo da koristi mobilni telefon.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
