Интервју који даје ветар у леђа и мотивацију. Ево како Верица Ракочевић гледа на моду у српским условима.
“Ако сам слободна, то је зато што увек трчим” је цитат који би најбоље описао модну дизајнерку Верицу Ракочевић.
Ствара уметност од 1983. године и делује да не планира да стане. У интервјуу за Магазин Новости открива поглед на моду и живот, који су у њеном случају испреплетани деликатним нитима.
Шта повезујете са термином модни дизајнер?
Модни дизајн је умеће примене знања дизајна, естетике, форме на одевне предмете и детаље које их прате.То је процес који захтева конструисање, обликовање и креирање, прилагођено циљној групи потрошача пре свега, а затим и променама које доноси ново време.
Извлачила сам заборављене тајне старих заната и имплементирала их у савремени костим, на жалост, ако тржишно говорим то је имало више ођека у свету него код нас
Где проналазите инспирацију?
Мени је живот, сваки тренутак и леп и мање леп, литература, уметност и све сто ме окружује инспирација.
Да ли је тешко остати иновативан? Како се крећете између оригиналности и комерцијалног?
Тешко је зато што креативност није довољна за иновативност. За иновативност је неопходна реализација, да се идеја претвори у успешну услугу.
Имајући у виду тренутно стање у моди код нас које укључује губитак критеријума, недостатак средстава, радне снаге и тржишта које би сервисирало креативну идеју и реализовало било који облик спровођења тог процеса, бити иновативан у правом смислу значења тог појма је Сизифов посао.
Не прилагодити се тренду и не повлађујући актуелној потрази која би донела већи промет, остајем доследна себи и уживам у томе
Додала бих и да је тешко у времену огромне конкуренције остати оригиналан, доследан свом дизајнерском изразу, креативно иновативан и све то ускладити са комерцијалним. Лично се без одступања држим зацртаних критеријума везаних за квалитет материјала, савршену израду и стил који је препознатљив. Опстајем на моју срећу зато што постоје клијенти који цене и воле мој начин.
Каријера Вам траје неколико деценија, много тога се променило у свету моде. Како сумирате промене у модној индустрији?
Доста тога се променило квалитативно а квантитет је донео брдо нелогичности (код нас) везаних за критеријуме и дефинисање појма модног дизајнера.Та хипер продукција је глобално довела до “брзе моде” која је постала еколошки проблем, и на коме се кампањом одрживе моде ради на променама.
Локално је дата могућност правим дизајнерима да добију својих 5 минута и окрену се одрживој моди на чему се у последње време инсистира. Све то под условом да се јасно дефинише и одреде правила и критеријуми ко тај епитет дизајнер заслужује.
Како је Ваш дизајн повезан са српским наслеђем?
У свом дугом дизјнерском раду, инсистирала сам у приликама које сам имала (пет Недеља високе моде у Риму и многобројним ревијама у свету) да прикажем лепоту богатог наслеђа које имамо. Извлачила заборављене тајне старих заната и имплементирала их у савремени костим.
На моју жалост, ако тржишно говорим то је имало више одјека у свету него код нас. Ваљда је то зато што смо дуго били жељни “светског гламура” заборављајући сопствене стварне вредности. Тако су нам велики дизајнери крали идеје од којих смо бежали, везани комлексом светске провинције.
Да ли постоји неки модни комад који Вас иритира?
Много модних комада ме иритира. Тренд по сваку цену највише. Логоманија и вулгарност хаљине која деградира жену и представља је као робу са етикетом на којој је великим словима написана цена.
Ни један прави успех не долази преко ноћи и као што данас рече лепа Драгана Мићаловић, боље је бити признат него познат
У чему се Ви осећате најлепше?
Живим брзо, мислим брзо, радим много и најлепше се осећам у комадима који ме не спутавају у свему овоме.
Најлепше се осећам када одећа коју носим наглашава мој карактер, а то су или хаљине које не спутавају моје покрете, женствене, тајанствене и удобне или џинс, кашмирска ролка и патике. А када падне ноћ, ушушкана у своју приватност, свилена оверсајз пиџама ми даје осећај бескрајне лепоте.
Како бисте описали своје тренутно стање ума и како гледате на промене које сте направили у досадашњој каријери и животу?
Одговор бих почела цитатом:
“Треба уважавати чињеницу да је за све велике успехе у послу, а и животу потребно време. Не губи време жалећи због грешака начињених у прошлости. Научи из њих наравоученије и гурај даље”. (Браун)
Тако да је мој ум нашао равнотежу између успеха и неуспеха на свим нивоима и у свим сегментима живота.
За крај, који савет бисте дали младим дизајнерима у Србији?
Морам да нагласим да имамо дивне младе дизајнере. Мој савет би био да не одустају од својих естетских критеријума по цену и неких тешких тренутака. Ни један прави успех не долази преко ноћи и као што данас рече лепа Драгана Мићаловић, боље је бити признат него познат. То би за мене била најјача порука.
