Intervju koji daje vetar u leđa i motivaciju. Evo kako Verica Rakočević gleda na modu u srpskim uslovima.
“Ako sam slobodna, to je zato što uvek trčim” je citat koji bi najbolje opisao modnu dizajnerku Vericu Rakočević.
Stvara umetnost od 1983. godine i deluje da ne planira da stane. U intervjuu za Magazin Novosti otkriva pogled na modu i život, koji su u njenom slučaju isprepletani delikatnim nitima.
Šta povezujete sa terminom modni dizajner?
Modni dizajn je umeće primene znanja dizajna, estetike, forme na odevne predmete i detalje koje ih prate.To je proces koji zahteva konstruisanje, oblikovanje i kreiranje, prilagođeno ciljnoj grupi potrošača pre svega, a zatim i promenama koje donosi novo vreme.
Izvlačila sam zaboravljene tajne starih zanata i implementirala ih u savremeni kostim, na žalost, ako tržišno govorim to je imalo više ođeka u svetu nego kod nas
Gde pronalazite inspiraciju?
Meni je život, svaki trenutak i lep i manje lep, literatura, umetnost i sve sto me okružuje inspiracija.
Da li je teško ostati inovativan? Kako se krećete između originalnosti i komercijalnog?
Teško je zato što kreativnost nije dovoljna za inovativnost. Za inovativnost je neophodna realizacija, da se ideja pretvori u uspešnu uslugu.
Imajući u vidu trenutno stanje u modi kod nas koje uključuje gubitak kriterijuma, nedostatak sredstava, radne snage i tržišta koje bi servisiralo kreativnu ideju i realizovalo bilo koji oblik sprovođenja tog procesa, biti inovativan u pravom smislu značenja tog pojma je Sizifov posao.
Ne prilagoditi se trendu i ne povlađujući aktuelnoj potrazi koja bi donela veći promet, ostajem dosledna sebi i uživam u tome
Dodala bih i da je teško u vremenu ogromne konkurencije ostati originalan, dosledan svom dizajnerskom izrazu, kreativno inovativan i sve to uskladiti sa komercijalnim. Lično se bez odstupanja držim zacrtanih kriterijuma vezanih za kvalitet materijala, savršenu izradu i stil koji je prepoznatljiv. Opstajem na moju sreću zato što postoje klijenti koji cene i vole moj način.
Karijera Vam traje nekoliko decenija, mnogo toga se promenilo u svetu mode. Kako sumirate promene u modnoj industriji?
Dosta toga se promenilo kvalitativno a kvantitet je doneo brdo nelogičnosti (kod nas) vezanih za kriterijume i definisanje pojma modnog dizajnera.Ta hiper produkcija je globalno dovela do “brze mode” koja je postala ekološki problem, i na kome se kampanjom održive mode radi na promenama.
Lokalno je data mogućnost pravim dizajnerima da dobiju svojih 5 minuta i okrenu se održivoj modi na čemu se u poslednje vreme insistira. Sve to pod uslovom da se jasno definiše i odrede pravila i kriterijumi ko taj epitet dizajner zaslužuje.
Kako je Vaš dizajn povezan sa srpskim nasleđem?
U svom dugom dizjnerskom radu, insistirala sam u prilikama koje sam imala (pet Nedelja visoke mode u Rimu i mnogobrojnim revijama u svetu) da prikažem lepotu bogatog nasleđa koje imamo. Izvlačila zaboravljene tajne starih zanata i implementirala ih u savremeni kostim.
Na moju žalost, ako tržišno govorim to je imalo više odjeka u svetu nego kod nas. Valjda je to zato što smo dugo bili željni “svetskog glamura” zaboravljajući sopstvene stvarne vrednosti. Tako su nam veliki dizajneri krali ideje od kojih smo bežali, vezani komleksom svetske provincije.
Da li postoji neki modni komad koji Vas iritira?
Mnogo modnih komada me iritira. Trend po svaku cenu najviše. Logomanija i vulgarnost haljine koja degradira ženu i predstavlja je kao robu sa etiketom na kojoj je velikim slovima napisana cena.
Ni jedan pravi uspeh ne dolazi preko noći i kao što danas reče lepa Dragana Mićalović, bolje je biti priznat nego poznat
U čemu se Vi osećate najlepše?
Živim brzo, mislim brzo, radim mnogo i najlepše se osećam u komadima koji me ne sputavaju u svemu ovome.
Najlepše se osećam kada odeća koju nosim naglašava moj karakter, a to su ili haljine koje ne sputavaju moje pokrete, ženstvene, tajanstvene i udobne ili džins, kašmirska rolka i patike. A kada padne noć, ušuškana u svoju privatnost, svilena oversajz pidžama mi daje osećaj beskrajne lepote.
Kako biste opisali svoje trenutno stanje uma i kako gledate na promene koje ste napravili u dosadašnjoj karijeri i životu?
Odgovor bih počela citatom:
“Treba uvažavati činjenicu da je za sve velike uspehe u poslu, a i životu potrebno vreme. Ne gubi vreme žaleći zbog grešaka načinjenih u prošlosti. Nauči iz njih naravoučenije i guraj dalje”. (Braun)
Tako da je moj um našao ravnotežu između uspeha i neuspeha na svim nivoima i u svim segmentima života.
Za kraj, koji savet biste dali mladim dizajnerima u Srbiji?
Moram da naglasim da imamo divne mlade dizajnere. Moj savet bi bio da ne odustaju od svojih estetskih kriterijuma po cenu i nekih teških trenutaka. Ni jedan pravi uspeh ne dolazi preko noći i kao što danas reče lepa Dragana Mićalović, bolje je biti priznat nego poznat. To bi za mene bila najjača poruka.
