Често заборављамо да смо и ми сами део природе, да са једне стране загађујемо ваздух који удишемо, да трошимо и загађујемо воду која није неограничен ресурс, али да истовремено можемо значајно да допринесемо бољитку планете.
Очување животне средине и одговоран однос према природи морају бити приоритет свих грађана. Људи треба више пажње да обрате на своје поступке и да се окрену природи и очувању екосистема.
Зелена агенда
Зелена агенда је део Зеленог договора који је Европска комисија осмислила као низ решења за успоравање климатских промена и очување животне средине. Она се заснива на пет стубова, а један од њих је циркуларна економија.
Управо она учи како да оно што смо узели из природе што дуже користимо, поново употребимо или рециклирамо за добијање нових ресурса, и тако у круг. Циркуларна економија нуди нови модел „производ – отпад - производ“. Основни извор економског раста јесте што већа поновна употреба материјала из производа који су завршили свој „животни циклус” и што мање коришћење нових ресурса.
У природи концепт „отпада“ не постоји. Дрво које падне у шуми постепено се разграђује нудећи храну инсектима и микроорганизмима, који његове остатке претварају у минерале, хумус и плодно земљиште.
Сада користимо два пута више Земљиних ресурса него што она може да надокнади регенерисањем. Процењује се да ће планету до 2030. насељавати 8,5 милијарди људи, што значи да ће потребе за храном порасти за 35%, за водом 40%, а за енергијом чак 50%.
Фото: Пиxабаy
Циркуларна економија
Често се свуда око нас могу видети депоније, пластика која плута рекама и језерима, смеће на њивама, ливадама, у парковима и шумама. Депоније се често запале, услед чега долази и до загађења ваздуха.
С обзиром на велики број еколошких изазова у нашој земљи, јавља се све већа потреба за циркуларном економијом. Добар пример на који можемо да се угледамо су нордијске земље, које готово у потпуности користе свој отпад као ресурс и секундарну сировину.
Када правимо неки производ, треба унапред да мислимо колико нам сировина треба, те колико отпада правимо при његовом настајању, и шта ћемо после са њим. Пример добре праксе је производња етарских уља од смиља и лаванде, у којој се од остатака након прераде ових биљака прави биопелет, који се користи као енергент. Такође, има позитивних примера где се органски отпад из ресторана и ланаца великих продавница у Србији већ сакупља и користи за производњу биогаса.
Шта можемо да учинимо као појединци
Свако од нас може да пружи свој допринос – да посади дрво, да не прља паркове, шуме и реке, да не загађује ваздух, не користи и не баца пластику.
Ево још неколико битних ствари на које треба да обратимо пажњу, како бисмо допринели очувању животне средине.
ПОНОВО ИСКОРИСТИ! На пример, од остатака јестивог уља можеш да направиш сапун или свећу, а од друге хране компост, који је одлично ђубриво за биљке.
РЕЦИКЛИРАЈ! Разврставај отпад - папир, метал, пластику, стакло и органски отпад, ако имаш рециклажне контејнере у околини. Немој да бацаш електричне уређаје у ђубре, проследи их компанијама у Србији које их рециклирају.
НЕ КУПУЈ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ НЕОПХОДНО - Уместо да гомилаш, па после бацаш, купуј тачно онолико хране, гардеробе и осталог колико ти је потребно!
Фото: Пиxабаy
Компанија НИС добар пример
Циркуларној економији значајно доприносе компаније. Како се конкретно може допринети овом циљу, распитали смо се у највећој нафтној компанији у Србији, у компанији НИС. Током 2022. године улагањима у еколошке пројекте у вредности од готово 315 милиона динара компанија је пружила допринос здравијој животној средини у Србији. На реализацији збрињавања отпада ангажовани су оператери који поседују дозволе за управљање отпадом. Спроводе се акције чишћења и уређења приобаља река и језера, излетишта и јавних површина, садње дрвећа...
Компанија НИС је изградила 14 постројења за когенерацију на нафтним и гасним пољима, у којима се гас који се раније спаљивао на бакљи сада користи за производњу електричне и топлотне енергије. И то је само део пројеката на унапређењу заштите животне средине у овој нафтној компанији. Такође, НИС у Рафинерији нафте Панчево реализује пројекат полирања кондензата који омогућава максималан поврат кондензата из производних процеса и вишеструко коришћење воде, што доприноси очувању природних ресурса.
Сви релевантни подаци на ову тему представљени су у оквиру 13. верификованог Извештаја о одрживом развоју за 2022. годину, који је компанија НИС објавила под симболичним слоганом “Наша одржива заједница“.
У наредном периоду планиран је наставак улагања у пројекте који ће индиректно остварити позитиван утицај на смањење негативног утицаја на животну средину у областима заштите ваздуха, вода, земљишта и управљања отпадом, наводе у НИС-у.
