Često zaboravljamo da smo i mi sami deo prirode, da sa jedne strane zagađujemo vazduh koji udišemo, da trošimo i zagađujemo vodu koja nije neograničen resurs, ali da istovremeno možemo značajno da doprinesemo boljitku planete.
Očuvanje životne sredine i odgovoran odnos prema prirodi moraju biti prioritet svih građana. LJudi treba više pažnje da obrate na svoje postupke i da se okrenu prirodi i očuvanju ekosistema.
Zelena agenda
Zelena agenda je deo Zelenog dogovora koji je Evropska komisija osmislila kao niz rešenja za usporavanje klimatskih promena i očuvanje životne sredine. Ona se zasniva na pet stubova, a jedan od njih je cirkularna ekonomija.
Upravo ona uči kako da ono što smo uzeli iz prirode što duže koristimo, ponovo upotrebimo ili recikliramo za dobijanje novih resursa, i tako u krug. Cirkularna ekonomija nudi novi model „proizvod – otpad - proizvod“. Osnovni izvor ekonomskog rasta jeste što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa.
U prirodi koncept „otpada“ ne postoji. Drvo koje padne u šumi postepeno se razgrađuje nudeći hranu insektima i mikroorganizmima, koji njegove ostatke pretvaraju u minerale, humus i plodno zemljište.
Sada koristimo dva puta više Zemljinih resursa nego što ona može da nadoknadi regenerisanjem. Procenjuje se da će planetu do 2030. naseljavati 8,5 milijardi ljudi, što znači da će potrebe za hranom porasti za 35%, za vodom 40%, a za energijom čak 50%.
Foto: Pixabay
Cirkularna ekonomija
Često se svuda oko nas mogu videti deponije, plastika koja pluta rekama i jezerima, smeće na njivama, livadama, u parkovima i šumama. Deponije se često zapale, usled čega dolazi i do zagađenja vazduha.
S obzirom na veliki broj ekoloških izazova u našoj zemlji, javlja se sve veća potreba za cirkularnom ekonomijom. Dobar primer na koji možemo da se ugledamo su nordijske zemlje, koje gotovo u potpunosti koriste svoj otpad kao resurs i sekundarnu sirovinu.
Kada pravimo neki proizvod, treba unapred da mislimo koliko nam sirovina treba, te koliko otpada pravimo pri njegovom nastajanju, i šta ćemo posle sa njim. Primer dobre prakse je proizvodnja etarskih ulja od smilja i lavande, u kojoj se od ostataka nakon prerade ovih biljaka pravi biopelet, koji se koristi kao energent. Takođe, ima pozitivnih primera gde se organski otpad iz restorana i lanaca velikih prodavnica u Srbiji već sakuplja i koristi za proizvodnju biogasa.
Šta možemo da učinimo kao pojedinci
Svako od nas može da pruži svoj doprinos – da posadi drvo, da ne prlja parkove, šume i reke, da ne zagađuje vazduh, ne koristi i ne baca plastiku.
Evo još nekoliko bitnih stvari na koje treba da obratimo pažnju, kako bismo doprineli očuvanju životne sredine.
PONOVO ISKORISTI! Na primer, od ostataka jestivog ulja možeš da napraviš sapun ili sveću, a od druge hrane kompost, koji je odlično đubrivo za biljke.
RECIKLIRAJ! Razvrstavaj otpad - papir, metal, plastiku, staklo i organski otpad, ako imaš reciklažne kontejnere u okolini. Nemoj da bacaš električne uređaje u đubre, prosledi ih kompanijama u Srbiji koje ih recikliraju.
NE KUPUJ VIŠE NEGO ŠTO JE NEOPHODNO - Umesto da gomilaš, pa posle bacaš, kupuj tačno onoliko hrane, garderobe i ostalog koliko ti je potrebno!
Foto: Pixabay
Kompanija NIS dobar primer
Cirkularnoj ekonomiji značajno doprinose kompanije. Kako se konkretno može doprineti ovom cilju, raspitali smo se u najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, u kompaniji NIS. Tokom 2022. godine ulaganjima u ekološke projekte u vrednosti od gotovo 315 miliona dinara kompanija je pružila doprinos zdravijoj životnoj sredini u Srbiji. Na realizaciji zbrinjavanja otpada angažovani su operateri koji poseduju dozvole za upravljanje otpadom. Sprovode se akcije čišćenja i uređenja priobalja reka i jezera, izletišta i javnih površina, sadnje drveća...
Kompanija NIS je izgradila 14 postrojenja za kogeneraciju na naftnim i gasnim poljima, u kojima se gas koji se ranije spaljivao na baklji sada koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. I to je samo deo projekata na unapređenju zaštite životne sredine u ovoj naftnoj kompaniji. Takođe, NIS u Rafineriji nafte Pančevo realizuje projekat poliranja kondenzata koji omogućava maksimalan povrat kondenzata iz proizvodnih procesa i višestruko korišćenje vode, što doprinosi očuvanju prirodnih resursa.
Svi relevantni podaci na ovu temu predstavljeni su u okviru 13. verifikovanog Izveštaja o održivom razvoju za 2022. godinu, koji je kompanija NIS objavila pod simboličnim sloganom “Naša održiva zajednica“.
U narednom periodu planiran je nastavak ulaganja u projekte koji će indirektno ostvariti pozitivan uticaj na smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu u oblastima zaštite vazduha, voda, zemljišta i upravljanja otpadom, navode u NIS-u.
