U današnje vreme, štetan sadržaj i lažne vesti najviše se mogu pronaći u digitalnim medijima, odnosno na internetu
Danas je moguće, lakše nego ikada u istoriji ljudske civilizacije, pristupiti ogromnoj količini najrazličitijih sadržaja i informacija u digitalnom formatu. Sa druge strane, svaki korisnik digitalnih medija ima mogućnost da kreira vlastite digitalne sadržaje i da ih učini dostupnim drugim korisnicima, što dovodi u pitanje kvalitet „hiperprodukovanih” informacija. Osim nekvalitetnim, korisnici medija, pogotovu deca i mladi, izloženi su i potencijalno štetnim sadržajima, ali uglavnom u digitalnim medijima.
Pod štetnim sadržajem podrazumeva se bilo koji medijski sadržaj (npr. tekst, slika, audio ili video-snimak) koji može da naškodi psihičkom, fizičkom i moralnom razvoju maloletne osobe. On prouzrokuje uznemirenost ili štetu i negativno doprinosi opštoj dobrobiti osobe. Smatra se da su deca i mladi, zbog specifičnosti njihovog saznajnog, socijalno-emocionalnog i moralnog razvoja, kao i zbog nedovoljno znanja i iskustva, posebno ranjiva i osetljiva grupa korisnika medija. Iako su prava deteta u pogledu izloženosti medijskim sadržajima zaštićena zakonom, istraživanja pokazuju da je veliki procenat dece u Srbiji, ali i u svetu, tokom konzumiranja medijskih sadržaja izložen različitim vrstama štetnog sadržaja.
Pod štetnim sadržajem podrazumevaju se: sadržaji u kojima su prikazani fizičko nasilje i krv, povređivanje drugih (ljudi ili životinja); eksplicitni seksualni i pornografski sadržaji; seksualno nasilje, seksualna eksploatacija i zlostavljanje dece; govor mržnje kojima se napadaju i diskriminišu određene grupe ljudi; sadržaji kojima se promovišu anoreksija, bulimija ili „inspiracija da se bude mršav”; načini na koje čovek može sebe fizički da naškodi (samopovređivanje); obmanjujući sadržaji (lažne vesti, političko oglašavanje, manipulacija i dezinformisanje javnosti u različite svrhe) i drugo. Dakle, kada govorimo o štetnom sadržaju, mislimo na različite vrste ilegalnih sadržaja, sadržaja koji nisu primereni uzrastu korisnika i onih čiji je cilj obmanjivanje i dezinformisanje korisnika.
Slike Užčkog centra za prava deteta, nastale tokom snimanja emisija u privatnim školicama
Važno je naglasiti da deca i mladi mogu naići na neprikladne i neprimerene sadržaje čak i ako ne tragaju za njima. I još važnije, da se među sadržajima koji su namenjeni deci, pogotovu kada je reč o digitalnim sadržajima, mogu pronaći oni koji nisu primereni njihovim psihološkim i razvojnim potrebama.
Istraživanje koje je Užički centar za prava deteta sproveo imalo je za cilj da utvrdi koliko su mladi od 13 do 19 godina izloženi štetnim sadržajima i lažnim vestima na televiziji, novinama, časopisima i na internetu. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Aktivni građani - bolje društvo”, koji realizuje Beogradska otvorena škola u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbija, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Nalazi ukazuju na to da tokom poslednjih godinu dana, 96% dece srelo je u medijima sadržaj koji ih je uznemirio, uplašio, naljutio ili izazvao neku negativnu emociju; trećina ovakav sadržaj sreće svakodnevno, a četvrtina barem jednom nedeljno. Deca se u medijima najčešće sreću sa nepristojnim i vulgarnim jezikom, obmanjujućim sadržajima i lažnim vestima kojima se dezinformiše javnost u različite svrhe, a skoro polovina njih svakodnevno. Čak 90% dece uzrasta od 13-19 godina se sretalo sa govorom mržnje, fizičkim nasiljem, eksplicitnim pornografskim sadržajima u medijima. Plovina njih ne zna kome može da prijavi štetne sadržaje na internetu. Retko spontano traže podršku i pomoć u situacijama kada su izloženi štetnom sadržaju. 77% izjavljuje da ih u školi ne podučavaju veštinama zaštite od štetnih sadržaja, veština medijske pismenosti i kako da razlikuju prave od lažnih vesti.
Da bi se predupredila izloženost dece štetnim sadržajima i lažnim vestima ili posledice po decu ublažile, nužne su sistemske mere u cilju uvođenja pravne regulative, a još više u domenu primene postojećih pravila. Potrebno je preispitati postojeći zakonski okvir kojim se regulišu pitanja ograničavanja i/zabrane prikazivanja za decu štetnih sadržaja u medijima, kao i predviđene sankcije za kršenje ovih odredbi i predlože izmene odgovarajućih zakona radi osiguranja efikasnije zaštite dece i mladih i efikasniju primenu odredaba u praksi. Treba imati u vidu da je obrazovni sistem važan u prevenciji, te je u obrazovanje dece potrebno uključiti sadržaje u funkciji razvoja veština informacione i medijske pismenosti za svu decu i mlade, i to na svim nivoima obrazovanja u okviru redovnog nastavnog procesa. Obrazovni sistem treba da preduzme mere u cilju osnaživanja dece i roditelja da prepoznaju, reaguju i prijavljuju situacije izloženosti neželjenim sadržajima sa kojima se sreću u medijima kao i da osnažuju nastavnike da pružaju adekvatnu podršku deci u tim situacijama. Roditelji kao važni akteri u prevenciji treba da preduzmu aktivnosti sa ciljem ovladavanja veštinama neophodnim za efikasnu zaštitu svoje dece od štetnih i neželjenih sadržaja u digitalnom okruženu i pružanje podrške deci u korišćenju digitalnih uređaja i tehnologija.
