Конструисан у моменту стварања нове државе и нације, необични аутомат је деценијама био прави хит у рукама бораца, али и филмских акционих хероја
Осим кошаркашког клуба “Макаби” већ скоро седамдесет година, као “Понос Израела” истиче се аутомат компактних димензија који је осмислио армијски официр Узиел Гал. Још током одрастања у Минхену под именом Готхард Глас, радознали и инвентивни дечак је као десетогодишњак повредио руку покушавајући да од старе дугачке пушке направи краткоцевно лично оружје. Избегавши с родитељима 1936. године из Немачке на територију ондашње Палестине, у кибуцу Јагур се поново с истим жаром посветио својој страсти ка убојитим направама.
Дечачка страст према оружју
Овај аутомат је прво оружје настало у новоствореном Израелу, фото: Милан Милановић
Као петнаестогодишњак конструисао је лук, који је могао да испаљује стреле у аутоматском моду. Тадашња британска управа палестинске територије није имала разумевања за његова стваралачка прегнућа, па је ухапшен и осуђен на седмогодишњу робију. Срећом, после две године затвора у Акри је амнестиран, а 1949. године као полазник официрског тренажног курса променио име у Узиел Гал и послао писмо својим претпостављенима, с детаљним описом савршеног аутомата који жели да створи.
Потпуковник Меир Зореа је очигледно препознао таленат младог кадета и почела је сторија са срећним крајем, односно развој и успех аутомата неконвенционалног изгледа за то доба.
Прочитајте још: Издржљиви витез маршира Москвом
Пет и по година касније, у пролеће 1955. године, на традиционалној Паради независности, израелска војска је први пут приказала ново атрактивно оружје названо Узи, иако Гутхард/Узиел/Узи Глас/Гал није желео да добије име по њему.
Скромно је изјавио: “Ја сам само вршио своју дужност у војсци, као што би учинио кувар или било који други припадник...”. После неколико година, аутомат је постао прави светски хит, а конструктор добио прегршт националних признања и одликовања.
Почетком осамдесетих година 20. века појавиле су се компактније варијанте Мини и Микро Узи, прављен је широм света по лиценци или без ње, а нарочито је интересантно одакле потиче ауторова иницијална идеја, да сачини оружје тако неуобичајене концепције.
У литератури се најчешће лаконски закључује како је био инспирисан чехословачким аутоматима серије Вз 23-26, односно њиховим прототипским претходником ЗК-476.
Поуздан у пустињи
Међутим, треба бити објективан и нагласити како је надарени Пољак Јиржи Подсековски, још током Другог светског рата на британском тлу осмислио концепт аутомата скоро револуционарне форме с телескопским затварачем и оквиром у дршци. Његов модел МЦЕМ-2 (Мацхине Царбине Еxпериментал Модел 2) је настао у време док је избегли Подсековски био у Великој Британији и део решења су тамошњи оружари искористили на каснијем аутомату Стерлинг.
Верзија са склопивим металним кундаком, фото: ИМИ
Аутомати тог доба су имали класичну конфигурацију са оквиром испред окидачке групе, а израелски модел је с истом дужином цеви (260 мм) био неупоредиво компактнији. Осим тога, одликовао се приручним командама и сасвим добром поузданошћу, у условима повећане микронске прашине пустињских предела Блиског Истока где је иницијално коришћен. Био је врло једноставан и прилично јефтин за масовну продукцију, управо оно што је требало израелским оружаним снагама у том периоду.
Нови аутомат је био идеалан за дејства на најкраћим дистанцама, користећи оквире капацитета 25 или 32 метка, једноставног система паљбе из отвореног положаја затварача, уз могућност селективне јединачне и рафалне ватре, с каденцом од око 600 метака у минути.
Нишани су били једноставни и прегледни, а оружје се одликовало са три сигурносна система: мануелном кочницом у виду полуге селектора, затим аутоматском на задњем делу рукохвата и додатном, која је кочила само затварач. Налик некаквом великом пиштољу, Узи је могао да се носи без много оптерећења, идеално за старешине, те одређене специјалисте попут посада возила и летелица, падобранаца, послужилаца система везе, али и за блиске борбе приликом упада у противничке утврђене положаје, где нема довољно маневарског простора.
Адут бораца Групе 202
Уобичајени начин ношења овог аутомата преко груди, идеалан за старешине и одређене специјалисте, фото: ИМИ
Узи није био стандардно оружје израелске пешадије, што је и разумљиво, с обзиром да је аутомат био ефикасан само до педесетак метара удаљености до циља, насупрот оптимистично градираним нишанима за даљине од 100 и 200 метара. Израелски борци из Групе 202, 1956. године на Синајском полуострву, управо аутоматима Узи, надвладали су египатске супарнике код пролаза Митла, током акције чишћења тамошњих пећина. Слична сцена се одиграла и против Јорданаца на Западној обали, те Сиријаца на Голанској висоравни.
У поређењу са Х&К МП5 који сада служи као меродавни еквивалент широм света, фото: Милан Милановић
Највећи успех овај аутомат је доживео ван граница матичне државе, јер су га у наоружање војске усвојиле тадашња Западна Немачка, Белгија, Јапан, Бразил и Перу, откупивши и лиценцу за производњу. Преко 90 других држава га је купило за различите безбедносне службе, а од раних шездесетих је постао својеврсни статусни симбол паравојних групација, разних телесних стража и нарочито међу криминалним миљеом.
Ово увелико легендарно оружје је коришћено широм света као својеврсни ПДW због малих габарита, али се временом увидело како је ипак за војску потребно нешто снажније од аутомата у пиштољском калибру.
Омиљен међу телохранитељима
Јунак наше приче је истинску славу задобио међу телохранитељима јер је (нарочито верзија са склопивим металним кундаком) могао прикривено да се носи испод комотније цивилне одеће, у такозваној актен ташни и на друге начине, који омогућавају брзо дејство у критичним ситуацијама непосредне блиске опасности. Наравно, било је и можда превише театралног позирања корисника тог типа ради импресионирања околине.
Тежиштете маса омогућава контролисану јединачну паљбу и из стојећег става, фото: Милан Милановић
Приликом атентата на председника Сједињених Америчких Држава Роберта Регана у пролеће 1981. године, психотични Џон Хинкли испалио је шест хитаца користећи јефтини револвер РГ-14 калибра .22 ЛР. У општем метежу који је настао, агенти америчке Тајне службе су разнолико реаговали, па је Тим Меккарти погођен док је сопственим телом заклањао председника, а Роберт Венко је потегао управо аутомат Узи, у циљу расклањања гужве, спречавања линча атентатора и превентивно у случају да Хинкли има саучеснике.
Фотографије и снимци с лица места на којима се види узнемирени и дезоријентисани телохранитељ, тих дана су изазивали опречне реакције, јер се у историји више пута дешавало да током неког атентата највише пострадалих буде од неконтролисане реакције “бранитеља и заштитника”.
Глорификовање и реални квалитети
Израелски аутомат је у исто време глорификован и ниподаштаван на основу употребне вредности. Непосредни корисници су хвалили његове компактне димензије, општу издржљивост конструкције и потенцијал да се краћим контролисаним рафалима успешно дејствује на најближим одстојањима у специфичним условима борбе када је простор лимитиран. Са друге стране, они без икаквог конкретног искуства су ковали у звезде хипотетичку могућност да се једноручно “полива” рафалном паљбом уоколо, јер њима учинак на циљу и није био од пресудног значаја.
Агент УССС Роберт Венко током метежа приликом атентата на Роналда Регана у руци држи Узи, фото: архива Новости
Такав приступ је допринео да апсолутно сваки амбициознији преступник од формата пожели да поседује управо Узи, амерички Инграм сличне концепције или неки други „праy анд спраy“ аутомат што мањих димензија, а веће брзине паљбе.
Поређење нишанских система на Узију и Х&К МП5, фото: Милан Милановић
Недавно смо искористили прилику да испробамо један примерак оригиналног израелског аутомата из раније продукције, верзију пуног формата са дрвеним кундаком. У односу на искуство с било којом другом концепцијом аутомата, овде је нужно извесно привикавање. Као и код сродног америчког Инграма, те директних копија Еро из Хрватске и нашег М97, стрелци са ситнијим шакама морају да обрате више пажње да ли су дланом доминантне шаке довољно притиснули аутоматску кочницу, како би се омогућила паљба, а онда позиционирати кажипрст на адекватан начин, ради контроле хитаца уколико се дејствује рафално. У супротном, Узи има тенденцију да се после првог испаљеног метка помери из линије нишањења и могуће је само шенлучење без иоле прихватљивог учинка на циљу.
Ефикасни кратки рафали
У поређењу са сродним америчким Инграмом, фото: Милан Милановић
Располажући квалитетном муницијом ужичког “Првог партизана” 9x19 мм са зрнима типа ФМЈ масе 8 грама, на метама удаљеним 50 корака, из стојећег става и јединачном ватром успевали смо да пласирамо поготке управо у жељени простор, а оружје је било прилично стабилно чак и када је испаљивано више хитаца заредом. Међутим, једино кратки рафали од два до три метка имају смисла, чак и када је удаљеност до мете двоструко мања. Без обзира ко од присутних стрелаца с прилично искуства се опробавао, расипање погодака је било неизбежно.
Прочитајте још: Ратник из опкољеног Лењинграда - ППС-42 и ППС-43
С обзиром на општу намену и ниске трошкове продукције, у случајевима неког опсежнијег сукоба, не треба отписивати било који аутомат сличне концепције, јер ће проналазак Узиела Гала још дуго бити прихватљив избор разних герилских покрета.
Милан Милановић
