Лоше животна навике у исхрани усвајају се још у детињству од родитеља. Ако не желите да дете буде гојазно не радите следећу ствар.
С обзиром на то да се навике досољавања и пресољавања хране стварају у најранијем детињству, Британски комитет за исхрану дао је скалу дневних потреба за овим састојком од виталне важности.
Прочитајте још: Ове три намирнице ЧУВАЈУ МОЗАК! Сад је сезона, трк на пијацу
Тако предшколци треба да уносе мање од два грама соли, основци између три и четири грама, а одрасли од пет до седам грама.
Предшколцима је довољно два грама соли, а основицма три грама соли дневно!
Осим тога, британски стручњаци сматрају да је повећана гојазност код деце последица стварања навике за јачим сланим и слатким укусима.
Таква деца имају потребу за уносом веће количине хране, како би задовољили потребу за интензивнијим укусима, што се у каснијем одраслом добу тешко искорењује.
Кухињска со не садржи јод као што се мисли!
Зато малишанима између прве и друге године немојте давати јако зачињена јела, већ их навикавајте на благе укусе садржаја минерала, сматра се најукуснијом и најздравијом.
Од минерала су најзначајнији јод, бром неопходан нервима, као и калијум који помаже у концентрацији и менталном раду. Напомене ради, обична кухињска со садржи веома мале количине ових минерала!
Морска со не исушује кожу, већ је храни!
И поред свих ових предности, морска со је јефтинија од кухињске, а углавном може да се нађе у боље снабдевеним продавницама и био-дућанима. Она од давнина представља лек против стреса и целулита, а самим тим и еликсир за здраву и лепу кожу.
- За разлику од обичне кухињске соли, која из ћелија извлачи воду, чинећи кожу сувом, млитавом и старом, морска со кожу не исушује већ је храни - каже Др Јагода Јорга, професор Медицинског факултета.
Прочитајте још: Ако сваког јутра почнете дан са ОВОМ намирницом тело ће вам бити захвално
Осим минерала и микроелемената, у траговима садржи врло важне аминокиселине и витамине. Снажно утиче на размену материја у кожи и поткожном ткиву, подстичући метаболизам и излучивање штетних материја.