Сваки трећи адолесцент је зависних од игрица.
Све је тања граница између реалности и виртуелне стварности коју живе, пре свега, млади, што поткрепљује податак да у готово 30 одсто породица постоји адолесцент зависан од интернета.
Прочитајте још: Она је ВИЈЕТНАМКА и обожава Србију: Објавила је СНИМАК у ком прави САРМЕ, а једна ствар је свима ЗАПАЛА ЗА ОКО (ВИДЕО)
Светска здравствена организација је у тој сфери, 2018. године, поставила дијагнозу једино за адиктивност од видео-игрица, мада је опсег много већи и протеже се до прекомерне "конзумације" друштвених мрежа, порнографије, онлајн куповине, скидања различитих садржаја и четовања.
Прочитајте још: Дете стално гледа у ЕКРАН: Како спречити КРИВЉЕЊЕ ВРАТА и КИЧМЕ
- Сматра се да шест до десет сати недељно боравка на интернету (у смислу играња видео-игара) не треба да брине, односно да је код малих корисника дозвољено пола сата дневно, док више од два и по часа представља огроман ризик - наводи др Ивица Младеновић, специјалиста психијатрије, начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље у Београду.
Играју од шест до осам сати дневно!
Међутим, у скоро 30 одсто породица деца проводе на интернету од шест до осам сати сваког дана. Код млађих све углавном креће од видео-игрица, које имају различите садржаје, углавном су стратешке, дуго трају и врло су адиктивне.
Почну игрицама, па преко порнографије заврше као зависници који се кладе и путују преко интернета.
Створене су да навуку младе који имају потребу да пробију границе играјући се, а затим се с годинама полако окрећу друштвеним мрежама и порнографији. До адолесценције се већ устали зависност од куповине преко интернета.
Прочитајте још: ЧЕТИРИ типа ПОНАШАЊА КОД ДЕЦЕ која могу да укажу на ОЗБИЉНИЈИ ПРОБЛЕМ
- У нашу дневну болницу, нажалост, сваког месеца долазе дечаци који напуштају школовање после основне школе, када се у потпуности посвећују игрању игрица. Већина потиче из "растурених" породица, где постоји само један родитељ или су мама и тата разведени, присутна је агресија или било који вид дисфункционалности - објашњава стручњак.
Деца не израсту у функционалне особе које имеју циљеве.
Тако деца упадају у проблем и не успевају да израсту у функционалне особе. То значи да нису способни да буду задовољни, поштују одређене норме, имају циљеве у животу и функционишу на личном, социјалном, емоционалном и професионалном плану.
Прочитајте још: Повлаче се у себе, никог не пуштају близу, сувише озбиљни... Иза свега се крије ТУЖНА ПРИЧА
- Међутим, ови млади људи су спречени у томе и самом чињеницом да рано прекидају школовање, постају осакаћени, спречени да сазнају основне ствари. У живот улазе "неписмени" и потпуно зависни од виртуелног - објашњава специјалиста психијатрије.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
