Svaki treći adolescent je zavisnih od igrica.
Sve je tanja granica između realnosti i virtuelne stvarnosti koju žive, pre svega, mladi, što potkrepljuje podatak da u gotovo 30 odsto porodica postoji adolescent zavisan od interneta.
Pročitajte još: Ona je VIJETNAMKA i obožava Srbiju: Objavila je SNIMAK u kom pravi SARME, a jedna stvar je svima ZAPALA ZA OKO (VIDEO)
Svetska zdravstvena organizacija je u toj sferi, 2018. godine, postavila dijagnozu jedino za adiktivnost od video-igrica, mada je opseg mnogo veći i proteže se do prekomerne "konzumacije" društvenih mreža, pornografije, onlajn kupovine, skidanja različitih sadržaja i četovanja.
Pročitajte još: Dete stalno gleda u EKRAN: Kako sprečiti KRIVLJENJE VRATA i KIČME
- Smatra se da šest do deset sati nedeljno boravka na internetu (u smislu igranja video-igara) ne treba da brine, odnosno da je kod malih korisnika dozvoljeno pola sata dnevno, dok više od dva i po časa predstavlja ogroman rizik - navodi dr Ivica Mladenović, specijalista psihijatrije, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.
Igraju od šest do osam sati dnevno!
Međutim, u skoro 30 odsto porodica deca provode na internetu od šest do osam sati svakog dana. Kod mlađih sve uglavnom kreće od video-igrica, koje imaju različite sadržaje, uglavnom su strateške, dugo traju i vrlo su adiktivne.
Počnu igricama, pa preko pornografije završe kao zavisnici koji se klade i putuju preko interneta.
Stvorene su da navuku mlade koji imaju potrebu da probiju granice igrajući se, a zatim se s godinama polako okreću društvenim mrežama i pornografiji. Do adolescencije se već ustali zavisnost od kupovine preko interneta.
Pročitajte još: ČETIRI tipa PONAŠANJA KOD DECE koja mogu da ukažu na OZBILJNIJI PROBLEM
- U našu dnevnu bolnicu, nažalost, svakog meseca dolaze dečaci koji napuštaju školovanje posle osnovne škole, kada se u potpunosti posvećuju igranju igrica. Većina potiče iz "rasturenih" porodica, gde postoji samo jedan roditelj ili su mama i tata razvedeni, prisutna je agresija ili bilo koji vid disfunkcionalnosti - objašnjava stručnjak.
Deca ne izrastu u funkcionalne osobe koje imeju ciljeve.
Tako deca upadaju u problem i ne uspevaju da izrastu u funkcionalne osobe. To znači da nisu sposobni da budu zadovoljni, poštuju određene norme, imaju ciljeve u životu i funkcionišu na ličnom, socijalnom, emocionalnom i profesionalnom planu.
Pročitajte još: Povlače se u sebe, nikog ne puštaju blizu, suviše ozbiljni... Iza svega se krije TUŽNA PRIČA
- Međutim, ovi mladi ljudi su sprečeni u tome i samom činjenicom da rano prekidaju školovanje, postaju osakaćeni, sprečeni da saznaju osnovne stvari. U život ulaze "nepismeni" i potpuno zavisni od virtuelnog - objašnjava specijalista psihijatrije.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
