Историјски и културни одговори на кијање, као што је изговарање ‘Наздравље’, имају корене у сујеверју и древним обичајима.
Кијање је снажан рефлекс који може достиц́и брзину до 160 кмх. Може се покренути јаким светлом или чупањем обрва. Историјски и културни одговори на кијање, као што је изговарање ‘Наздравље’, имају корене у сујеверју и древним обичајима. Кијање се и даље схвата као природни рефлекс.
Кијање је аутоматски рефлекс који је често изненађујуц́и по својој снази и учесталости. Када кијање почне, скоро га је немогуц́е зауставити. Ови снажни налети ваздуха могу да путују брзином до 160 километара на час, са прскањем који може да зрачи до метра и по. Занимљиво је да људи не кијају док спавају; нерви одговорни за овај рефлекс се такође одмарају током сна.
Занимљив феномен повезан са кијањем је фотично кијање, које погађа између 18% и 35% популације.
Ово се дешава када појединци кијају као одговор на изненадно јако светло. Још један необичан окидач за кијање може се десити када људи чупају обрве. Иритација нервних завршетака на лицу може послати сигнале у носни нерв, што резултира кијањем.
Један од најнеобичнијих рекорда у кијању долази од Доне Грифитс из Вустершира, Енглеска, која је кијала непрекидно 978 дана. Њено кијање је почело брзином од једном у минуту, што је била најдужа забележена епизода кихања.
Зашто кажемо „Наздравље“ након што неко кихне?
Након што неко кине, уобичајено је да други одговоре са „Наздравље“ на нашим просторима, док се у неки другим културама користи израз „Блесс yоу“, односно „Бог те благословио“. Порекло ове фразе је прожето мистеријом, а различити извештаји објашњавају њене корене. Једно популарно веровање сугерише да традиција датира још од бубонске куге у Риму, током које је кихање било симптом болести. Папа Гргур И, познат као Гргур Велики, наводно је подстицао људе да изговарају „Наздравље“ као молитву за заштиту од болести.
Друга теорија повезује овај израз са древним сујеверјима, где се веровало да душа борави у ваздуху и да је избачена током кихања. Да би се спречило да душа побегне, био је неопходан благослов. Поред тога, неке културе веровале су да кијање може ослободити зле духове, што је подстакло благослов и молитву за здравље као заштитну меру и за оне који кијају и за оне у близини.
Традиција да се каже „Блесс yоу“ или „да си благословен“ такође се може пратити у разним древним културама. У старом Риму су биле уобичајене фразе попут „Јупитер да те сачува“, док су Грци желели „дуг живот“. Овај обичај одражава дугогодишњу жељу човечанства да изрази добру вољу, посебно као одговор на тако невољни чин као што је кијање. Поред тога, у многим деловима Сједињених Држава, „Бог те благословио“ је широко коришц́ена фраза након кијања. Међутим, неки више воле термин „гесундхеит“, немачку реч која значи „здравље“.
Процес кијања
Чин кијања почиње осец́ајем голицања у нервним завршецима носа, шаљуц́и поруку мозгу да нешто иритантно треба да се избаци. Процес укључује дубок удах и задржавање, чиме се затежу грудни мишиц́и и повец́ава ваздушни притисак у плуц́има. Очи се затворе, језик притисне кров усне шупљине, а затим изненадни налет ваздуха прође кроз нос, довршавајуц́и рефлекс.
Глобални одговори на кијање
Скоро свака култура има свој јединствен начин реаговања на кијање, показујуц́и универзално осец́ање добре воље. на пример:
У земљама арапског говорног подручја одговор је „Алхамдулиллах“, што значи „Хваљен нека је Бог“.
Хиндуси би можда пожелели једни другима да „Живе!“ или „Живи добро!“
У Турској је уобичајена фраза „Цок иаса“, која се преводи као „Живи дуго“. Након другог кихања, одговор се мења у „Сагликли иаса“, што значи „Живи здраво“.
Руска деца добијају „Буд здоров“ („Наздравље“) заједно са „Рости болсхои“ („Да порастеш велики“).
У Кини, деца која кину чуће „Баи суи“, израз који значи „Да поживиш 100 година“.
Сујеверја и веровања око кијања
Различити одговори на кијање често потичу из древних сујеверја. Једно веровање је сугерисало да кијање може проузроковати да душа побегне из тела, а изговарање „благословен да си“ спречило би зле духове да то захтевају. Постојала је и заблуда да срце на тренутак стане током кијања, што доводи до тога да људи кажу „благословен да си“ као начин да кијачу врате добродошлицу у живот.
Савремено схватање кијања
У савременом друштву стекли смо боље разумевање кијања, препознајуц́и га као рефлексну акцију која је често повезана са бенигним стањима као што су прехладе или алергије. Кијање могу изазвати различити фактори, укључујуц́и јаку сунчеву светлост или јаке мирисе. Упркос савременим медицинским увидима у механику кихања, обичај да се каже „благословен да си“ или „гесундхеит“ се наставља, углавном због навике и уобичајене љубазности.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
