Како се ближи Ускрс све више можемо приметитие зечеве свуда у продавницама, али и као украсе у кућама. Зашто баш зец?
Ускршњи зец први пут се спомиње 1682. године у немачким приповеткама. Многи повезују Ускршњег зеку са народним ритуалима, односно паганским обичајима.
Шта каже легенда?
Легенда каже да је зец био симбол Еостре - паганске германске богиње пролећа и плодности. Зечеви у току младости могу да произведу и неколико легла у години. Нелогично је за повезивање, на први поглед, јер зец не полаже јаја, па је повезаност са ускршњим јајима нелогична. Верује се да се овај пагански симбол пролећа и плодности највероватније стопио са хришћанским традицијама у Немачкој у 17. веку. Тада је хришћански празник Ускрс, постао прекривен паганским традицијама које су славиле препород и плодност.
Ускршњи зец и ускршња јаја настали су као пагански симболи пролећа и поновног рађања.
Према легенди Еостра је спасила птицу која је умирала од хладноће тако што ју је претворила у зеца како би је заштитила од хладноће. Еостре сиромашном зецу нуди и смештај у дворцу, а зец је из захвалности сваке године богињи, као и деци широм света, поклањао јаја.
Друга легенда каже да су ускршње јаје и зец стари симболи египатске богиње Астрате од које су настале Еостра и Остара, а према њиховим именима изведена имена за Ускрс - Оестерн, Еастерн.
Зечеви су од давнина били симбол плодности, док је пролеће симбол поновног рађања. Иако зечеви не полажу јаја, повезаност са њима је дошла готово природно.
Током векова, ови древни симболи су се повезивали са хришц́анским празником Ускрсом тако да су се две традиције стопиле.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
