Ове суботе, 22. фебруара, православни верници обележавају Велике (Зимске) Задушнице, дан када се молитвом и поменом сећамо преминулих сродника и предака.
Ово је један од четири најважнија дана у години посвећена упокојенима, а традиција налаже посебне обичаје које треба испоштовати.
ШТА СЕ ОБАВЕЗНО РАДИ НА ЗАДУШНИЦЕ?
На овај дан верници одлазе на гробља, чисте гробове својих најмилијих и пале свеће за покој њихових душа. Свештеници у храмовима служе парастосе, а код гробова се читају молитве. Неизоставан део обичаја је и припрема жита (кољива), које симболизује васкрсење и вечни живот. Уз жито, на гробље се носи и вино за преливање крста, као и погача, свеће и тамјан. Поред овога, припрема се и мали обредни оброк – посна трпеза која се дели сиромашнима или комшијама у знак сећања на покојнике.
ОВАЈ ОБИЧАЈ НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА ЗАБОРАВИТЕ!
Један од најважнијих обичаја на Задушнице је да се не забораве ни они преминули који немају никога и да им се упали свећа.
Стари су говорили да је на овај дан важно чинити добра дела, помоћи некоме у невољи и бити милостив. Верује се да душе преминулих тада очекују наше молитве и сећање, а да свећа коју упалимо представља светлост која их води у вечност.
ШТА НИЈЕ ПРИМЕРЕНО РАДИТИ?
На Задушнице није добро славити, правити буку, веселити се или изводити велике кућне радове. Такође, избегава се и било какво псовање или свађање – јер се верује да то узнемирава душе покојника. Овај дан је прилика да се сетимо својих најмилијих који више нису са нама, да им упутимо молитву и покажемо да нису заборављени.
Све што на Задушнице учинимо у њихову част – враћа нам се у благословима и миру.
БОНУС ВИДЕО
