Ove subote, 22. februara, pravoslavni vernici obeležavaju Velike (Zimske) Zadušnice, dan kada se molitvom i pomenom sećamo preminulih srodnika i predaka.
Ovo je jedan od četiri najvažnija dana u godini posvećena upokojenima, a tradicija nalaže posebne običaje koje treba ispoštovati.
ŠTA SE OBAVEZNO RADI NA ZADUŠNICE?
Na ovaj dan vernici odlaze na groblja, čiste grobove svojih najmilijih i pale sveće za pokoj njihovih duša. Sveštenici u hramovima služe parastose, a kod grobova se čitaju molitve. Neizostavan deo običaja je i priprema žita (koljiva), koje simbolizuje vaskrsenje i večni život. Uz žito, na groblje se nosi i vino za prelivanje krsta, kao i pogača, sveće i tamjan. Pored ovoga, priprema se i mali obredni obrok – posna trpeza koja se deli siromašnima ili komšijama u znak sećanja na pokojnike.
OVAJ OBIČAJ NIKAKO NE SMETE DA ZABORAVITE!
Jedan od najvažnijih običaja na Zadušnice je da se ne zaborave ni oni preminuli koji nemaju nikoga i da im se upali sveća.
Stari su govorili da je na ovaj dan važno činiti dobra dela, pomoći nekome u nevolji i biti milostiv. Veruje se da duše preminulih tada očekuju naše molitve i sećanje, a da sveća koju upalimo predstavlja svetlost koja ih vodi u večnost.
ŠTA NIJE PRIMERENO RADITI?
Na Zadušnice nije dobro slaviti, praviti buku, veseliti se ili izvoditi velike kućne radove. Takođe, izbegava se i bilo kakvo psovanje ili svađanje – jer se veruje da to uznemirava duše pokojnika. Ovaj dan je prilika da se setimo svojih najmilijih koji više nisu sa nama, da im uputimo molitvu i pokažemo da nisu zaboravljeni.
Sve što na Zadušnice učinimo u njihovu čast – vraća nam se u blagoslovima i miru.
BONUS VIDEO
