Српска православна црква и њени верници другог дана августа прослављају Светог пророка Илију, свеца за кога се везују бројни обичаји и веровања
Свети пророк Илија у православљу се сматра једним од највећих пророка. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророка посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу посебно поштован и слављен.
Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхиршћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“.
Свети Илија цео свој живот поклонио је тајни спасења. Свети апостол Матеј у свом Јеванђељу сведочи како је због великих и знаменитих чуда која је Свети пророк Илија чинио, народ Илију називао Христом.
Српска православна црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека, који је живео на земљи Божјој, као најнеобичнијег човека у људском роду.
Од самих почетака Свети Илија је посебно поштован у Светој цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања издваја се оснивање свештеног братства у ИИИ веку на месту његовог подвига. Поред надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа. Између светоотачких беседа, ту се налазе и беседе Светог Јефрема Сирина, Светог Василија Селевкијског и Светог Јована Златоустог.
Веровања на Светог Илију
Када на Светог Илију пуцају громови народ каже да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Народ каже и да би требало добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Овај празник у православљу пада у најсусшнији и натоплији период године.
Управо зато, верује се и да овај светац одређује када и где ће падати киша, а где ће бити суша. У селима широм Србије на данашљи дан ништа се не ради у пољу, како се не би навукао гнев Светог Илије.
У народу је чувена и изрека да је "од Светог Илије сунце све милије" због веровања да од другог августа, када се слави овај светац, полако пролазе врућине.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
