Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici drugog dana avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, sveca za koga se vezuju brojni običaji i verovanja
Sveti prorok Ilija u pravoslavlju se smatra jednim od najvećih proroka. Svoju mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.
Među praznicima u čast Svetih slavnih i svehvalnih starozavetnih proroka posebno i značajno mesto zauzima praznik Svetog slavnog proroka Ilije, koji je u našem narodu posebno poštovan i slavljen.
Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma. Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.
Srpska pravoslavna crkva Svetog proroka Iliju proslavlja kao najneobičnijeg čoveka, koji je živeo na zemlji Božjoj, kao najneobičnijeg čoveka u ljudskom rodu.
Od samih početaka Sveti Ilija je posebno poštovan u Svetoj crkvi, a kao jedan od vidova tog drevnog i neprekinutog poštovanja izdvaja se osnivanje sveštenog bratstva u III veku na mestu njegovog podviga. Pored nadahnute himnografije koju su znameniti crkveni pesnici sastavili nadahnuti Duhom Svetim i blagoslovenim životom Svetog proroka Ilije, u njegovu čast su sačuvane i brojne svetootačke besede koje na najbolji mogući način veličaju sva njegova sveštena dela kojima je proslavio Gospoda. Između svetootačkih beseda, tu se nalaze i besede Svetog Jefrema Sirina, Svetog Vasilija Selevkijskog i Svetog Jovana Zlatoustog.
Verovanja na Svetog Iliju
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Ovaj praznik u pravoslavlju pada u najsusšniji i natopliji period godine.
Upravo zato, veruje se i da ovaj svetac određuje kada i gde će padati kiša, a gde će biti suša. U selima širom Srbije na današlji dan ništa se ne radi u polju, kako se ne bi navukao gnev Svetog Ilije.
U narodu je čuvena i izreka da je "od Svetog Ilije sunce sve milije" zbog verovanja da od drugog avgusta, kada se slavi ovaj svetac, polako prolaze vrućine.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
