Гостујући у емисији “Песник панонског срца” на РТС, посвећена Ђорђу Балашевићу, Вук Жугић, дугогодишњи директор Културног програма “Сава центра”, испричао је како је настала песма “Не ломите ми багрење”.
“Ђорђе Балашевић је по обичају био у “Сава центру”, договорали смо те традиционалне новогодишње концерте. Шта је овде битно. Сектор за културу се налази над великом двораном, повезан је кабинет из којег смо ми пратили концерте, и он је дошао да потпише уговор за новогодишње концерте. И тада је била главна вест да долази воз наших грађана са Косова који желе да их неко прими из руководства наше земље због свега оног што се њима и у њиховим животима дешавало. И, негде, док смо ми причали уз договоре око новогодишњих концерата, у том руководству пао је договор где могу да их приме због броја људи, да то буде у великој дворани “Сава центра”.
Ми то нисмо ни знали, док неко није ушао. И неко каже, пуни се сала људима који су дошли са Косова, заиста, најширег дијапазона старости.
Прочитајте још: Шта се догоди ако некога гледате у очи 9 минута и 57 секунди? Ово радите на СОПСТВЕНУ ОДГОВОРНОСТ!
И Ђоле је рекао: “Хајде да видимо, да то посматрамо”, пошто зна да постоји та кабина. За столом били тададашњег руководства државе, а у пуној сали грађни наши Срби са Косова. И они су излазили један по један и причали стварно страшне животне приче. Заиста је то било дирљиво. Један велики човек, Балашевић Ђорђе је то слушао четири сата. Ми смо се поздравили, уговор је био потписан, и он се јавио после неколико дана и рекао ми:
“Написао сам једну посебну песму”.
Та песма је била “Не ломите ми багрење”. Дуго су је повезивали само са Косовом и страдањем Срба на Косову, али она је као и све једног филозофског, метафоричног значења. Не ломите ми живот, било где и било коме. Не ломите оно најлепше што осећам према својим љубавима, према свом багрењу, према свему што су наши животи ….” рекао је Вук Жугић.
Не ломите ми багрење
Верујем, цењени суде
Да добро познајеш људе
Ви барем имате посла
Јер ћуд је ћуд а суд је суд
Верујем, цењена главо
Да си и учио право
Да сваком судиш поштено
Јер част је част а власт је власт
И све по закону, за то сам први
Не би било ове крви
Да је било све по закону
Власт је власти ја то поштујем
Ту су параграфи па заграби
Нек исто је и ђаволу и ђакону
Па нек се зна!
Нек’ су ми газили њивом
Мојом се сладили шљивом
Увек је лопова било
Јер ћук је ћук и вук је вук
Никада злотвора доста
Суша ми уништи бостан
И лед се проспе пред жетву
Ал’ лед је лед а ред је ред!
И прекардашило
Им’о сам багремову шуму
Тамо доле према друму
Па сам чекао
Ред је ред!
Полако комшије!
Не може само да се уђе
Да се руши туђе
Лепо сам им рекао
Не ломите ми багрење
Без њих ће ме ветров одувати…
Пустите их, морају ми чувати
једну тајну златну као дукати:
не ломите ми багрење, под њима сам је љубио,
босоногу и одбеглу од сна.
Људи смо, цењени суде, па нека буде шта буде,
жао ми марама црних, ал’ плач је плач а мач је мач.
Не питај шта би сад било кад би се поново збило,
не питај да ли се кајем, јер јед је јед а ред је ред!
И све по закону, ту су параграфи па заграби
поштено и за веру и за неверу.
(Телеграф)
