Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Светог Трифуна
Овај велики црквени празник слави се и као дан вина, а посвећен је Светом мученику Трифуну.
Данашњи празник велики број српских породица слави као крсну славу, посебно домаћинства која се баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.
Култ овог светитеља датира од петог века. На овај дан виноградари излазе у виноград да порежу барем један чокот винове лозе и полију га вином, како би грожђе добро родило. Свети мученик Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији у сиромашној породици. У детињству је чувао гуске и од тада је имао моћ да исцељује болести код стоке и људи и да истерује зле духове. У то време Римским царством је владао цар Гордијан, чија је ћерка Гордијана изгубила разум што је њеног оца веома ражалостило. Према народним предањима, нико од лекара није могао да јој помогне. Тада је зли дух из девојке проговоро рекавши да њега нико не може да истера, осим Трифуна
После многих Трифуна из царства и овог Трифуна су позвали у Рим да исцели цареву ћерку. Цар га је вишеструко даривао, а Трифун је све поклоне разделио сиромашнима. Када је на власт дошао цар Декије, свети Трифун је мучен због следбеништва Христа, а сва мучења поднео је с великом радошћу. Како му ниједна мука није нашкодила, мучитељи су му одрубили главу мачем.
Народни обичаји
На овај дан виноградари излазе у виноград да порежу барем један чокот винове лозе и полију га вином, како би грожђе добро родило. Ако на Светог Трифуна пада киша, родиће успешно шљива и биће родна година, а ако буде ведро, година ће бити сушна и неродна.
Једно од веровања у народу је, да са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав. Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
