Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Svetog Trifuna
Ovaj veliki crkveni praznik slavi se i kao dan vina, a posvećen je Svetom mučeniku Trifunu.
Današnji praznik veliki broj srpskih porodica slavi kao krsnu slavu, posebno domaćinstva koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima.
Kult ovog svetitelja datira od petog veka. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da porežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, kako bi grožđe dobro rodilo. Sveti mučenik Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji u siromašnoj porodici. U detinjstvu je čuvao guske i od tada je imao moć da isceljuje bolesti kod stoke i ljudi i da isteruje zle duhove. U to vreme Rimskim carstvom je vladao car Gordijan, čija je ćerka Gordijana izgubila razum što je njenog oca veoma ražalostilo. Prema narodnim predanjima, niko od lekara nije mogao da joj pomogne. Tada je zli duh iz devojke progovoro rekavši da njega niko ne može da istera, osim Trifuna
Posle mnogih Trifuna iz carstva i ovog Trifuna su pozvali u Rim da isceli carevu ćerku. Car ga je višestruko darivao, a Trifun je sve poklone razdelio siromašnima. Kada je na vlast došao car Dekije, sveti Trifun je mučen zbog sledbeništva Hrista, a sva mučenja podneo je s velikom radošću. Kako mu nijedna muka nije naškodila, mučitelji su mu odrubili glavu mačem.
Narodni običaji
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da porežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, kako bi grožđe dobro rodilo. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina, a ako bude vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
