Важно је да обратимо пажњу на начин изговорених речи
Да ли сте чули да вам колега, пријатељ или неко други каже нешто попут: „Извините ако сте погрешно разумели моје поступке“, „Извините ако сам вас на било који начин увредио“ или „Па, онда ми је жао ако заиста инсистирате на томе.“ Такво извињење нису само неискрена, већ и веома честа. Има много људи који се понашају као да су се извинили, а у ствари нису. Танка је граница између искреног и неискреног извињења али треба да буде и јасно за шта треба, а за шта не треба да се извињавамо.
Извињење је неискрено ако се не поклапа са следећом дефиницијом извињења која се налази у Миријам Вебстер речнику: „признање кривице или грубости праћено изразом жаљења “.
Ево неких разлика између неискреног и искреног извињења, и како свако од њих не испуњава „признање“ и „кајање“ у овој дефиницији:
Особа не преузима одговорност за своје речи или поступке
Таква извињења често почињу класичном фразом: „ Жао ми је ако се осећате увређено “ или „Жао ми је што сте узнемирени.“ Особа може такође рећи: „ Проблем је у томе што сте превише осетљиви. Дозволите ми да објасним зашто."
Још једно неискрено извињење је када особа каже нешто попут: „Жао ми је што су ствари испале онако како су испале .“ Ово је као да окривите Земљу или универзум за оно што се догодило. Искрено извињење подразумева да особа призна да није била у праву, а не пребацивање кривице на друге.
Изнуђено извињење
Принуда је евидентна када људи кажу ствари попут „ Па, ако морам, извинићу се “ или „Ако инсистираш, ја ћу се извинити .“ Ако особа започне извињење говорећи: „Петар ми је рекао да ти се извиним“, поставља се питање шта би се догодило да јој Петар то није наредио.
Чак и ако особа не користи такве речи, можете рећи да заиста не осећа кајање због својих поступака ако се извини само када и ако их неко ухвати на делу. Питање је шта би се догодило да увреда или повреда није откривена.
Извињење је нејасно
Класичан пример је: „Извињавам се ако сам рекао погрешну ствар“, за разлику од „Извињавам се што сам те погрешно оптужио да си ....“ Да би извињење било заиста искрено, особа која се извињава мора јасно да комуницира шта је урадила погрешно тако да нема места погрешном тумачењу.
Особа нема намеру да исправи своју грешку
Извињење може бити лепо, али како кажу, дела говоре више од речи. Ако је неко погрешио, треба да покуша да исправи грешку и да је више не понавља. Ако особа осећа да може једноставно да се оправда тако што ће рећи: „ Извињавам се што сам вам појела доручак по десети пут; као што сам се извинио претходних девет пута“, али у исто време планира да га поједе и следећи пут, у тм извињењу нема трунке искрености.
Имате осећај да извињење није искрено
Ако се особа смеје док се извињава, природно сумњате у њену искреност. Обично, ако на неки начин осећате да извињење није право извињење, онда вероватно није. Слушајте своју интуицију!
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
