Не журите да с неким одмах постанете најбољи пријатељ. Такав однос не може да се лажира - тражи добар темељ, а то су искреност, разумевање, поштење и подршка.
Пријатељство је есенцијални део свачијег живота. Срећни су они који имају праве пријатеље, јер се истинско пријатељство разликује од обичног. Прави пријатељ остаје уз тебе у добру и злу. Уз њих се уче незаборавне лекције које нам често и промене живот, а једна од првих је како да волимо оне који нам нису род, али нам постају као чланови породице. Није их нимало лако наћи, а стећи их и препознати рећи ће нам срце, али и небројена искуства која смо с другим људима већ имали.
Статус који се заслужује
Свако има особу која зна како да га утеши у тренуцима невоља и несигурности. Прави пријатељ нам никада не суди, нити нам одмах саспе у лице да смо једним делом и сами криви што нам се нешто догодило. Он зна кад треба шта да каже и трезвено расуђује. Њему поверавамо шкакљиве проблеме и мале тајне које не поверавамо ни фамилији, јер знамо да ће нас саслушати и да о томе никоме неће зуцнути - све остаје међу нама. И то је најбољи тест за право пријатељство. Таква особа је иста када сте присутни и када нисте. О вама не говори лоше кад нисте скупа и без задршке вас брани ако то чине други. Лојална је и на њу можете да се ослоните у по дана и у пола ноћи. Мало ли је?
Како се стиче
Прави пријатељ у наш живот долази ненадано, случајно, стицајем срећних околности. Људи се често заволе без неког великог разлога, просто, осете да су наишли на сродну душу са којом деле сличне погледе на живот. Ипак, истинско пријатељство саграђено је од малих или великих заједничких успомена кроз које се виде особине, карактер и личност који зближавају или раздвајају. Неко нас одушеви својим поступцима и тада чинимо све да га задржимо уз себе, из дивљења и поштовања. Ако осетимо да је оно узајамно, на добром смо путу...
Како се препознаје
Прави пријатељ нас прихвата онаквим какви јесмо, не покушавајући да нас промени. Он је први коме се обраћамо у тешким временима и уколико проблем није решив у кругу породице. С њим славимо кад нешто постигнемо, бодри нас да радимо боље кад погрешимо, теши када тугујемо... И најважније, рећи ће нам истину о неком нашем поступку, чак и да нам се та истина не допада. Не суди нам, али је комплетно поштен. Други сигуран знак оваквог пријатељства јесте да му даљина и невиђање не могу ништа - када се након неколико месеци или година састанемо, све је исто као да смо се јуче видели. Разлог је да овакви односи не почивају на лажним мотивима, већ се несебични нуде сами.
Пријатељ који нас разуме
Често смо пуни страхова у животу, бојимо се и сумњамо у себе, стално бринемо... Напетости могу да буду везане за посао, породицу, емотивне везе у које улазимо, а тешко нам је да се поверимо онима који су баш део проблема. Зато имамо пријатеља коме без стида можемо да кажемо ама баш све, некога ко успева да растера сумње и развеје страхове и дилеме. Њему је јасно шта нас тачно мучи, па ће нам помоћи да ствари поставимо на прави начин како бисмо се опустили и осетили сигурније.
Пријатељ који нас засмеје
Драгоцени су они пријатељи који имају дара да нас забаве, насмеју и опусте, помажу да све сагледамо са ведрије стране и показују нам лепшу страну живота. Знају они врло добро шта нас и зашто мучи, али бирају најлепши начин да нас из бедака извуку смехом који је одличан начин охрабрења и подизања морала.
Пријатељ над пријатељима
Свеједно да ли се знамо од малих ногу или познајемо само годину дана, може да нам буде кум или ауто-механичар, кума или фризерка - најбољи и прави пријатељ бира се сам. Увек је ту кад "грми и сева", "кад дођу тешки дани и оду сви јарани". С њим се не пије само пије кафа или се заракија, он стиже кад год зашкрипи, ускаче кад останемо без пара, кад треба да се потрчи, превезе, донесе, нахрани, набави, за свадбе и за сахране. Њему се изјадамо, похвалимо и исплачемо да нас други не виде. Лепо нам је кад ћутимо јер се разумемо без много речи - зна како нам је чим нас погледа.
Пријатељство се узвраћа
Због свега наведеног - чувајмо пријатеље тако што ћемо се према њима понашати као они према нама. Нема узимања без давања. Морамо да им поклонимо најдрагоценије што имамо: време. Бавимо се њима, размишљајмо шта им се дешава, одговоримо на сваки позив, подржавајмо их у свему, али истински, никако површно. Не скупљајмо познанике, стварајмо пријатељства. Нека имамо и само једног правог - доста је за цео живот.
Курир
Бонус видео
