Историјски извори о мајци Вукана, Стефан и Растка су јако оскудни
Супруг јој је био Немања, велики жупан, родоначелник лозе Немањића. Синове, Вукана, Стефана и Растка, учила је књизи и вери. О њој остаде записано да је била „пуна добрих дела као бисера и драгог камења“ и да је „творила угодна дела пред Господом, у дому мужа својега.“ Замонашила се истог дана кад се круне одрекао и у манастир ступио њен муж, „раздав имање своје убогима“. И дано јој би име Анастасија, преподобној.
Историјски извори о мајци Светог Саве су врло оскудни. Иако је то жена која је нашој историји и култури Средњега века подарила најзнаменитију личност и нашој православној Цркви највећег народног светитеља, о њој се мало писало и врло мало певало.
Прочитајте још: Почео је БОЖИЋНИ ПОСТ: Ово су правила која треба испоштовати - два су важна аспекта
Занимљиво је да су њени синови, Стефан Првовенчани и Свети Сава, пишући прилично опширне биографије њиховог оца Немање, мајку споменули само узгред. Забележили су о њој оно што се у Средњем веку од жене, па била она и владаочева, очекивало и тражило: добра супруга, нежна мати, побожна и милосрдна госпођа. Разлог овоме треба потражити у ондашњем погледу на жену, али и у томе што су наши средњовековни писци махом били монаси, чију пажњу је жена могла привући само ако се одрекла света и ако је примила „анђеоски облик“, тј. ако се замонашила.
Многи историчари су се бавили и питањем порекла Ане – мајке Светога Саве. Сав њихов труд, услед недостатка извора, заснива се само на претпоставкама; тако се и даље нагађа о њеном пореклу. Вести о пореклу Немањине жене нема код старијих писаца; забележили су их неки доцнији. М. Орбин пише да је Деса, који „владаше у Хуму, све до Котора, и у Горњој Зети“, имао три сина: „Мирослава, Немању и Константина, и они беху паметни људи и добри ратници“. После очеве смрти наставили су да владају у поменутим областима, и „почели су тежити за краљевством Рашке и Доње Зете. Скупивши, дакле, јаку војску уз помоћ босанског бана који беше таст Немањин, пођоше у Зету против кнеза Радослава“.
Лепа Ана, кћи босанског бана
Тврдња Орбинова да је Немања ожењен ћерком босанског бана не заснива се на историјском извору. Могло би бити да је Орбин заменио Немању са братом Мирославом, који је био ожењен сестром бана Кулина. За Орбином се повео Ј. Рајић па је у својој историји записао да је Ана била кћи босанског бана Стефана Борића. Следећи Рајића, историчар Босне, Васо Глушац, о пореклу Анином је записао: „Као први босански владар, спомиње се 1154. године бан Борић, о коме се иначе не зна готово ништа. Интересантно је да Јован Рајић у својој Историји спомиње да је Немања био ожењен Аном, ћерком босанског бана Стефана Борића. Према томе, Св. Сава је био син једне босанске принцезе…“. У истом раду даље Глушац тврди да је Ана сестра бана Борића: „Споменуо сам како Јован Рајић пише да је Немањина жена Ана била сестра (!) босанског бана Борића. Иако се то не да проверити, ипак је карактеристично да је то Рајић нашао негде забележено. Али се позитивно зна, да је сестра бана Кулина била удата за Немањина брата Мирослава, кнеза Хумскога…“ Да је Ана кћи бана Борића тврдио је и Синиша Богдановић, само што је по њему бан Борић и Борис, син Коломана , краља угарског, једно лице, те би по томе Ана била кћи Бориса Коломановића, а унука краља угарског Коломана И. Бан Борић и Борис Коломановић нису исто лице. Борис Коломановић је погинуо 1154. године у борби са Куманима, док се бан Борић помиње све до 1163. године.
Два сина, два француска крина
Троношки летописац је забележио да је Ана кћи француског краља и о томе доноси ову легенду: „Кад се Немања спасао од браће, помоћу Св. Ђорђа, побегне преко мора. Прими га француски краљ и због његовог часног држања, мудрости и мужества даде му кћер Ану за жену. Живео је дуже времена на двору краља француског, свога таста, и ту су му се родила два сина, Стефан и Вукан. Изасланство српских великаша дође француском краљу да моли за Немању. Краљ пусти Немању и два сина његова, које назва при растанку „два крина своја’ као „знамење крви француског краља’“. Тако дођоше у печат Немањин „два крина“, а тиме Троношац објашњава и уношење два крина у грб „бели орао“ који је Немања узео кад је раширио своје царство. Историчар Миодраг Пурковић наводи податак да је Ана „рода фрушкаго“, дакле Францускиња, али је додао да за то нема потврде.
Пантелија Славков Срећковић доноси сасвим нову вест у својој Историји: да је Ана била кћи Ђорђа Бодиновића, краља зетскога. Већина истраживача сматра да је Ана Немањина византијског порекла. У есеју М. Карановића о Ани каже се: „Доментијан у Животу светих српских просветитеља Симеона и Саве вели за мајку Св. Саве да је била велика кнегиња Ана, кћер цариградског императора Романа“. Прота Сава Петковић у Напоменама уз Акатист Светоме Сави И, архиепископу српскоме пише за Немању: „Ожењен је био Аном, кћерком грчкога цара Романа, с којом је имао три сина: Вукана (великога кнеза Зете, Требиња и Хума); Стефана (потоњега Првовенчанога краља) и Растка (Св. Саву) и неколико кћери“.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
