Друштвена изолација може бити изузетно штетна за ментално здравље појединца
Осећаји глади или жеђи сигнали којима нам тело јавља да му је потребна храна или вода. Али многи људи нису свесни да нам тело шаље сигнале и кад патимо емоционално.
Осећај усамљености сигнал је да су нам потребни друштво и интеракција с пријатељима.
Канадска статистичка анкета из 2021. године показала је да један од 10 људи у доби од 15 и више година сматра да се увек или често осећа усамљено, осећај дели 29 одсто младих жена и 24 одсто самаца.
Такође, истраживање које је урадио Центар за зависности и ментално здравље у Торонту у јануару 2022. показало је да су Канађани у том тренутку били усамљенији него у било ком другом тренутку током пандемије, пише Цхателаине.
Осећај усамљености надилази емоције, а научници све чешће упозоравају на њене значајне здравствене последице.
Прочитајте још: Одговорите на ова питања и сазнајте под коликим сте СТРЕСОМ: Одвојите мало времена и будите искрени
- Учинци усамљености или друштвене изолованости екстремни су као и нека од најчешћих здравствених стања с којима живимо, попут гојазности, седећег начина живота, пушења, сиромаштва и лошег квалитета ваздуха. Све те ствари имају једнак или чак мањи утицај на смртност – каже др Кифер Кард са Универзитета „Симон Фрасер“ у Бернабију и научни директор Института за друштвено повезивање.
Укратко, дуготрајна усамљеност једнако је штетна за наше здравље као и пушење 15 цигарета на дан. Џулијан Холт-Ланстад, професорка психологије и неурологије са Универзитета „Бригхама Yоунг“ из Јуте, дошла је до те бројке након анализе студија које су пратиле друштвене навике безмало 3,4 милиона људи.
Дакле, ако управо размишљате о новогодишњим одлукама, провођење времена са старим пријатељима и стварање нових заслужује прво место на списку.
Недостатак друштвених веза је зачарани круг
Што више времена проводимо сами, то смо склонији да мислимо да је то зато што људи не желе да проводе време са нама. Ако се дружимо након периода усамљености, повећава се вероватноћа да ћемо то протумачити негативно, осећати се нелагодно или нечији коментар и опаску протумачити као увредљиве. Због таквих осећања опет бирамо изолацију.
- Када људи доживе друштвену претњу, они се изолују се, а то ствара стрес. Јавља се неравнотежа биологије која стоји у позадини одговора на стрес. Заправо можете имати проблем када неко постане толерантан на све те хемикалије у телу. Стрес изазван усамљеношћу може довести до хроничних проблема, међу којима су упале, спор имунолошки одговор и кардиоваскуларне болести – објашњава Кард, истичући да постоје и неки индиректни проблеми, попут чињенице да у хитним ситуацијама немате коме да се обратите.
Утицај усамљености надилази појединца
Ким Самјуел је основала Центар за друштвену повезаност „Самјуел“ у Монтреалу, а реч је о непрофитној организацији чија је мисија да прекине друштвену изолацију.
Уједно, Ким је ауторка књиге „Он Белонгинг: Финдинг Цоннецтион ин ан Аге оф Исолатион“ у којој повезује изолацију не само са личним благостањем, већ и с еколошком правдом будући да обесправљено становништво често живи у четвртима са слабим приступом зеленим површинама и вишим нивоима загађења ваздуха, уз политичке и економске одлуке као иницијативе да заједнице могу окупити различите групе и подстаћи разумевање. Она такође каже да истраживање показује везу између усамљености и ауторитарности.
– Сви треба да припадаамо. Дакле, ако то не пронађемо на једном месту, отићи ћемо да тражимо на неком другом, можда чак и на мрачнијем месту – каже Самјуел.
Друштвени медији не могу заменити непосредне контакте
Контакти на друштвеним мрежама могли би се чинити као најлакше и најочитије решење. Кард каже да то може бити важан алат за стварање планова, учествовање у блогу заједнице или дељење мемеова који негују културу шале с групом пријатеља. Међутим, контакт лицем у лице је битан и ненадокнадив.
Прочитајте још: Најружнија жена на свету завршила у БОЛНИЦИ: "Ово је само још једна препрека коју ћу победити"
- Мислим да смо еволуирали према заједништву. Телесни додир, физичке манифестације, мирис и вид - они су заправо јако важан део личности који нас чини људима - каже Кард.
Улажите у односе
- Не можемо само узимати, морамо узвратити давањем у нашим односима. Реципроцитет захтева да се на састанку појавимо раније и останемо дуже. Ради се о припадности и укључивању - каже Самјуел.
Такође ваља напоменути да је Кардово истраживање показало како људи с једном блиском групом пријатеља, у којој су сви чланови у истом нивоу пријатељских односа према другима, имају нижи ниво усамљености од појединаца који улазе и излазе из различитих друштвених кругова без конкретнијих смислених веза.
Важно као и вежбање
Сваку животну промену ваља испланирати, па тако и рад на друштвеним односима. Кард предлаже да у недељни распоред укључите време за дружење на исти начин као што планирате припрему здравих оброка или физичку активност.
- Друштвено здравље мора на лествици вредности стајати уз исхрану, вежбање и друга важна понашања - закључује Кард.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
