Govor tela utiče na to kako nas drugi vide, ali takođe može da promeni način na koji mi vidimo sebe. Preko 70 procenata komunikacije se odvija upravo neverbalnom komunikacijom, a to kako se osećamo umnogome utiče na našu pojavu, na koji način stojimo, sedimo i komuniciramo sa drugim ljudima. Međutim, može li govor tela da utiče na to kako se mi osećamo, odnosno da "radi" u obrnutom smeru?
Istraživanja pokazuju da je uticaj toga kako se osećamo manifestujemo našim stavom prema sagovorniku. Kada smo nesigurni ili se osećamo kao da smo "uljez" naše telo će to i pokazivati - pognuta ramena, ruke skupljene ispred, kao da se trudimo da se što manje ističemo, dok u trenucima kada osećamo moć i kada smo sigurni u sebe naše telo će slati tu istu poruku: raširenih ruku, šireg stava i ispravljenih leđa, trudićemo se da i sagovorniku donesemo naše misli, znanje i veštine, pokazujući im da imamo moć i da vladamo i sobom i situacijom.
Sa druge strane, naučnici su dokazali da, ne samo da naša osećanja utiču na govor tela, već i govor tela može uticati na to kako se osećamo u određenim situacijama. Oni su sproveli istraživanje u kome su podelili ljude u dve grupe: jednoj grupi dali su zadatak da dva minuta stoje u pozi koja manifestuje moć i snagu - raširenih ruku i ramena, ispravljenih leđa ili sa rukama na bokovima, dok je druga grupa ljudi dobila zadatak da stoji pognutih leđa, u pozama koje su karakteristične za neugodne situacije.
Uzorci hormona testosterona (zaduženog za osećaj moći i dominacije) i kortizola (hormon stresa), koji su uzeti pre testiranja i nakon njega dali su poražavajuće rezultate: ispitanicima koji su bili u pozama koje prikazuju moć i dominaciju nivo testosterona porastao je za 20 procenata, dok je u drugoj grupi opao za 10 procenata. Rezultati nivoa kortizola takođe su bili u korist prve grupe: hormon stresa kod ispitanika opao je čak za 25 procenata, dok su oni iz druge grupe imali osetan skok od 15 procenata u odnosu na početne rezultate.
Ovakvi rezultati govore samo jedno, a to je da način na koji se držimo konfiguriše naš mozak za jako kratko vreme i može uticati na to da pred drugima delujemo samouverenije, moćnije i pouzdanije nego što mislimo da jesmo. U praktičnom životu ovaj zaključak mogao bi zvučati i ovako: najvažnija je pojava - sa koliko entuzijazma, samopouzdanja i strasti o nečemu pričamo, koliko smo komforni i rasterećeni u situaciji u kojoj se nalazimo, kao i način na koji donosimo svoje misli i ideje. I upravo će ovakav nastup moći da ostavi pravi dojam o nama.
Dakle, i dva minuta "pretvaranja" dovoljno je da se osećamo dominantnije u nekoj situaciji, samo ukoliko poradimo na tome da ubedimo mozak u to.
Ovo istraživanje otvorilo je razne diskusije između psihologa i sociologa, ali i bacilo novo svetlo na čuvenu rečenicu "Pretvaraj se dok ne uspeš" (Fake it till you make it), koja koliko god suludo zvučala, ipak ima svoje uporište u nauci.
(RT)
BONUS VIDEO
