Пре равно 100 година, Београд је добио човека који је својом мудрошћу, благим осмехом и дубоком вером у људе оставио неизбрисив траг.
Академик Владета Јеротић (1924-2018) није био само врстан неуропсихијатар и интелектуалац, био је водич кроз лавиринте људске душе, а његова дела осветлила су пут многим генерацијама. Његове речи имале су моћ да утеше, инспиришу и подстакну на дубље промишљање о себи и свету. Његова спремност да саслуша и пружи утеху учинила га је вољеним међу обичним људима који су га пратили на његовим предавањима и трибинама. Био је глас разума и срца.
У години обележавања века од његовог рођења, Задужбина Владете Јеротића, коју је за живота основао, објавиће две књиге "Верујем, не верујем, не знам..." и "Ако не постанемо бољи, постаћемо гори" у којима су његови скоро непознати текстови. У едицији "Владета Јеротић о..." изаћи ће његова студија о Фројду.
Рођен 2. августа 1924. у чиновничкој породици, Јеротић је дипломирао медицину у Београду. Пошто је 1957. стекао специјализацију из неуропсихијатрије, боравио је у Швајцарској, Немачкој и Француској, где се усавршавао у области психотерапије. Радио је у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", предавао је на Медицинском и Теолошком факултету, неколико месеци је провео на Јунговом институту у Цириху. Створио је обимно и сложено дело из области психоанализе, психотерапије, филозофије, религије и књижевности за које је добио највећа признања, између осталих, и Орден Светог Саве првог степена. Био је члан Удружења књижевника Србије, Медицинске академије и САНУ. Написао је 32 књиге. Задужбини, коју је основао 2007. завештао је своја дела, а Ненада и Ирену Арсић изабрао је да његову заоставштину чувају и сачувају, што они предано раде.
(Д.Матовић/в.новости)
БОНУС ВИДЕО:
