Pre ravno 100 godina, Beograd je dobio čoveka koji je svojom mudrošću, blagim osmehom i dubokom verom u ljude ostavio neizbrisiv trag.
Akademik Vladeta Jerotić (1924-2018) nije bio samo vrstan neuropsihijatar i intelektualac, bio je vodič kroz lavirinte ljudske duše, a njegova dela osvetlila su put mnogim generacijama. NJegove reči imale su moć da uteše, inspirišu i podstaknu na dublje promišljanje o sebi i svetu. NJegova spremnost da sasluša i pruži utehu učinila ga je voljenim među običnim ljudima koji su ga pratili na njegovim predavanjima i tribinama. Bio je glas razuma i srca.
U godini obeležavanja veka od njegovog rođenja, Zadužbina Vladete Jerotića, koju je za života osnovao, objaviće dve knjige "Verujem, ne verujem, ne znam..." i "Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori" u kojima su njegovi skoro nepoznati tekstovi. U ediciji "Vladeta Jerotić o..." izaći će njegova studija o Frojdu.
Rođen 2. avgusta 1924. u činovničkoj porodici, Jerotić je diplomirao medicinu u Beogradu. Pošto je 1957. stekao specijalizaciju iz neuropsihijatrije, boravio je u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj, gde se usavršavao u oblasti psihoterapije. Radio je u KBC "Dr Dragiša Mišović", predavao je na Medicinskom i Teološkom fakultetu, nekoliko meseci je proveo na Jungovom institutu u Cirihu. Stvorio je obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti za koje je dobio najveća priznanja, između ostalih, i Orden Svetog Save prvog stepena. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Medicinske akademije i SANU. Napisao je 32 knjige. Zadužbini, koju je osnovao 2007. zaveštao je svoja dela, a Nenada i Irenu Arsić izabrao je da njegovu zaostavštinu čuvaju i sačuvaju, što oni predano rade.
(D.Matović/v.novosti)
BONUS VIDEO:
