ЛЕПОТИЦА И ЗВЕР су заиста постојали: Њихова љубавна прича ће дирнути и оне каменог срца (ФОТО)

Бајка која је заснована на стварном човеку и његовој породици

Oglas

Његово име је било Петрус Гонсалвус, односно Педро Гонсалес. Рођен негде око 1537. године, Гонсалвус је био домородац са Канарских острва. Он је већ одмалена продат у робље, али није био обичан роб.

Наиме, Петрус Гонсалвус је имао хипертрихозу односно “синдром вукодлака” због које је његово тело и лице било прекривено густим маљама. Због тога је и добио надимак дивљи човек.

Када је имао десет година, Гонсалвус је дат на поклон новом краљу Француске, Анрију ИИ. Живео је на двору више од 40 година, под заштитом краља и његове супруге Катарине де Медичи.

Фото: Википедиа

Анри ИИ је имао посебан интерес за Гонсалвуса. Уместо да га закључава у кавез, као што су тада многи робовласници радили, он му је обезбедио лагодан живот на двору и образовање класичног џентлмена.

Прочитајте још: Вршњаци су га називали мајмуном и плашили су се да ће их угристи: Ово је прича о дечаку ВУКОДЛАКУ (ВИДЕО)

Од војне тактике до латинског, Гонсалвус је научио све што млади племић треба да зна. У ствари, био је и образованији од многих младих аристократа. Током свог боравка на двору, Гонсалвус је такође пронашао и љубав.

Он је упознао младу Катрин, познату по лепоти у коју се одмах заљубио, а и која му је узвратила љубав. Њих двоје су се венчали и имали су седморо деце, од чега је четворо наследило очево стање.

Међутим, 1589. десио се пуч у Француској. Наследник краља Анрија ИИ – Анри ИИИ је убијен и породица Гонсалвус је остала без својих доброчинитеља.

За време рата који је уследио, војвода од Парме је решио да им помогне. Он је Петрусу, његовој супрузи и деци помогао тако што им је обезбедио смештај у Парми. Међутим, војвода је умро пре него што је могао да им се придружи, али је његова супруга војвоткиња помогла овој породици.

Пет година касније Улис Алдрованди, познати италијански научник је упознао Петрусову ћерку Антоанету која је такође имала хипертрихозу. Био је фасциниран њом и почео да изучава њено необично стање.

Цела породица је привлачила пажњу где год би се појавила и многи уметници су им радили портрете као што би то радили за било коју аристократску породицу. Међутим, многи их и поред тога што су сви били изузетно образовани, нису сматрали потпуно људским бићима.