Три вештине које треба да развијете да бисте били добар саговорник
Уколико послушате неке олако дате савете за добро слушање саговорника упутство ће изгледати отприлике овако: Погледај саговорника у очи, климај главом, благо се смеши и говори аха и мм-хмм.
Међутим ово је више упутство за “како да изгледате као да слушате”, а не за право активно слушање. Ако заиста слушате своје саговорнике ове ствари се ионако дешавају саме од себе без ваше посебне концентрације на њих.
Важност комуникације и слушања
О важности искрене и отворене комуникације су говорили многи паметни људи. Диоген је говорио да имамо два уха и један језик како бисмо више слушали, а мање причали. Брајант Мекгил је изјавио да је слушање онога што други имају да кажу један од најискренијих облика поштовања.
Познато је да многи људи слушају не са намером да разумеју већ да одговоре. Слушање није лако. То је једна од најизазовнијих ствари на свету. То захтева да свој его држите по страни. А парадоксално, многи људи верују да су одлични слушаоци.
Представљамо вам 3 вештине које имају најбољи слушаоци:
1. Они штите људе од поклапања и прекидања
Наравно, први корак у овом правцу би био да не будете особа која прекида људе док говоре. Основно је да престанете да прекидате друге док говоре.
Е сада, унутар групне динамике често има ситуација где људи једне друге прекидају, јер сви желе нешто важно да додају баш у том тренутку. Међутим, ваш посао треба да буде да баш у тим тренуцима реагујете и вратите разговор на причу особе кооја је прекинута. Наравно то подразумева да не прекидате “прекидача”.
Једноставна — „Никола, нешто си рекао?“ требало би да буде сасвим довољно.
2. Они знају када да кажу "не знам"
Искрено верујем да је „знам“ или „ја то већ радим“ омиљена изјава толиког броја људи. То боље служи нашем егу. Али није најбоље ако желите да почнете да водите дубље разговоре са људима.
Ако неко има неку вест или савет да подели са нама, ускачемо са нашим “знам”, “ ја то овако”…
Ова навика има две негативне стране:
1. Можда би та особа додала нешто што ви нисте знали. Можда сте себе управо лишили корисних информација.
2. Када неко нешто подели са вама, код њега се јавља осећај задовољства. А када их прекинете својим благовременим „знам“, украдете им радост тог задовољства.
Дакле, оно што предлажем је, чак и ако нешто знате, претварајте се да не знате.
На пример, да ли знате шта је техника помодоро? Ако знате и ако је користите, следећи пут када вас назове пријатељица и пожели да вам исприча нешто о тој техници – саслушајте је. Немојте је прекидати са својим “знам, већ је користим…” Саслушајте, кажите да супер звучи…
Није свака прилика само ваша шанса да докажете колико сте образовани или информисани – препознајте када је тренутак да пустите и друге људе да засијају.
А поред тога, не знам може бити одличан начин да заиста научите и чујете гомилу вредних информација.
3. Траже од људи да поделе своје животне приче
Чак иако сте већ 20 пута чули неку причу, немојте је нервозно прекидати. Охрабрите оног ко прича и подпитањима. Нека то буду питања отвореног типа – поведите рачуна да не иносите предпоставку крооз питање на које одговор може да буде само да или не.
Сви воле да причају о својим животним причама. Посебно онима у којима су изашли као победници. Извуците те приче од људи. Изградићете много дубље везе са људима.
Једна ствар коју треба имати на уму је да не ускачете са „знам како сте се осећали“. Или „И ја сам имао слично искуство“. Не морате да поистовећујете своја искуства са њима. Никада нису иста.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
