Овај велики празник постао је синоним великих националних надахнућа, један од најдраматичнијих датума у нашој историји. И у прошлости и у савременој историји, ниједног датума као 28. јуна Србија није морала да доноси тешке одлуке и да бира пут.
Православни верници и Српска Православна црква данас прослављају Видовдан, празник за који се везују различити обичаји и веровања, празник када се тугује и прославља истовремено.
Прочитајте још: НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ! Постоји РАЗЛОГ због кога је за одржавање параде у Москви одабран баш 24. ЈУН (ФОТО)
Радуј се, Свети великомучениче кнеже Лазаре, српска похвало и заштито!
Сваког 28. јуна сећамо се косовских јунака, али и свих искушења са којима се суочавао српски народ. И у прошлости и у савременој историји, кажу историчари, Србија је на Видовдан морала да доноси тешке одлуке, да бира свој пут и судбину.
Неки мисле и да је Видовдан неприкладан празник, дан када се славе пораз и пропаст. Тврде и да га народ, обузет свакодневном борбом за опстанак - данас и не спомиње.
Прочитајте још: Ову БАБУ цела Србија поштује: Знамо јој само ИМЕ, а има везе са ДРУГИМ СРПСКИМ УСТАНКОМ
Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица.
Прочитајте још: Значајне историјске личности: Да ли знате ко су КРАЉЕВИ и КРАЉИЦЕ у картама?
У неким крајевима Шумадије видовчица, верује се да трава сићушног прелепог светлоцрвеног цвета, треба да се бере зором, пре сунца, а у другим крајевима у вечерњим сатима. Обично то раде девојке, удаваче које потом набрано цвеће потапају у воду, па се ујутру сви умивају ради очног вида, како их преко године не би болеле очи.
У многим крајевима се, ипак, пре сванућа, руке продену кроз траву ради захватања виде росе и умивања очију.
Према народном предању и историјским књигама, на Видовдан се не ради у пољу ни у винограду, како плодови не би пропали и осушили се.
Тог дана ваља и окусити зрело воће. Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове, плетење и везење. Претходно се пошкропећи по очима водом у којој је одлежала трава видовчица, млађе жене и девојке узвикују:„Види, Видо како плетем“, „Види, Видо како везем“, „Видовчице, по богу сестрице, што очима ја видела, то рукама и створила“.
Прочитајте још: Њена изградња УПОРИЛА ЈЕ ЗЕМЉУ: Да ли знате због које грађевине ДАН ТРАЈЕ ДУЖЕ? (ВИДЕО)
Уобичајен је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се проветре ради мољаца. У Качеру подно Рудника на Видовдан су изношене и кесе с новцем – да се види и изброји.
У Хомољу се веровало да година може оманути ако на Видовдан нема облака, у Гружи да „птица кукавица која почиње на Младенце да кука за косовском погибијом, престаје да кука од Видовдана".
Прочитајте још: Ову БАБУ цела Србија поштује: Знамо јој само ИМЕ, а има везе са ДРУГИМ СРПСКИМ УСТАНКОМ
На Видовдан и дан данас има доста гатања девојачких ради брзе и срећне удаје. Тако је у околини Власенице био обичај да девојке налију воде у лонац који су купиле без погађања, узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и једну тканицу, коју пребаце преко лонца и пред спавање прозборе: „Свети Виде и видова траво отворите ми очи да видим свога суђенога. Ако је далеко – ево му детелина од четири крила нека к мени долети, ако је гладан – ево му соли и хлеба нека се наједе, ако је жедан – ево му воде нека се напије, ако не може преко воде прећи – ево му ћуприје (тканице) нека пређе!“
