Ovaj veliki praznik postao je sinonim velikih nacionalnih nadahnuća, jedan od najdramatičnijih datuma u našoj istoriji. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, nijednog datuma kao 28. juna Srbija nije morala da donosi teške odluke i da bira put.
Pravoslavni vernici i Srpska Pravoslavna crkva danas proslavljaju Vidovdan, praznik za koji se vezuju različiti običaji i verovanja, praznik kada se tuguje i proslavlja istovremeno.
Pročitajte još: NIJE SLUČAJNOST! Postoji RAZLOG zbog koga je za održavanje parade u Moskvi odabran baš 24. JUN (FOTO)
Raduj se, Sveti velikomučeniče kneže Lazare, srpska pohvalo i zaštito!
Svakog 28. juna sećamo se kosovskih junaka, ali i svih iskušenja sa kojima se suočavao srpski narod. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, kažu istoričari, Srbija je na Vidovdan morala da donosi teške odluke, da bira svoj put i sudbinu.
Neki misle i da je Vidovdan neprikladan praznik, dan kada se slave poraz i propast. Tvrde i da ga narod, obuzet svakodnevnom borbom za opstanak - danas i ne spominje.
Pročitajte još: Ovu BABU cela Srbija poštuje: Znamo joj samo IME, a ima veze sa DRUGIM SRPSKIM USTANKOM
Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica.
Pročitajte još: Značajne istorijske ličnosti: Da li znate ko su KRALJEVI i KRALJICE u kartama?
U nekim krajevima Šumadije vidovčica, veruje se da trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, treba da se bere zorom, pre sunca, a u drugim krajevima u večernjim satima. Obično to rade devojke, udavače koje potom nabrano cveće potapaju u vodu, pa se ujutru svi umivaju radi očnog vida, kako ih preko godine ne bi bolele oči.
U mnogim krajevima se, ipak, pre svanuća, ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide rose i umivanja očiju.
Prema narodnom predanju i istorijskim knjigama, na Vidovdan se ne radi u polju ni u vinogradu, kako plodovi ne bi propali i osušili se.
Tog dana valja i okusiti zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove, pletenje i vezenje. Prethodno se poškropeći po očima vodom u kojoj je odležala trava vidovčica, mlađe žene i devojke uzvikuju:„Vidi, Vido kako pletem“, „Vidi, Vido kako vezem“, „Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila“.
Pročitajte još: NJena izgradnja UPORILA JE ZEMLJU: Da li znate zbog koje građevine DAN TRAJE DUŽE? (VIDEO)
Uobičajen je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se provetre radi moljaca. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem – da se vidi i izbroji.
U Homolju se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da „ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana".
Pročitajte još: Ovu BABU cela Srbija poštuje: Znamo joj samo IME, a ima veze sa DRUGIM SRPSKIM USTANKOM
Na Vidovdan i dan danas ima dosta gatanja devojačkih radi brze i srećne udaje. Tako je u okolini Vlasenice bio običaj da devojke naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu, koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: „Sveti Vide i vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan – evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan – evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći – evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!“
