Рођен као чудо од детета крајем 19. века, Вилијам Џејмс Сидис је имао процењени ИQ од 250 до 300. Али његова интелигенција га није могла спасити од унутрашњих демона.
Године 1898. у Америци је рођен најпаметнији човек који је икада живео. Његово име је било Вилијам Џејмс Сидис и његов коефицијент интелигенције је на крају процењен између 250 и 300 (100 је норма).
Прочитајте још: ТЕСТ ЛИЧНОСТИ: Оно што прво видите на слици открива шта вас тера да се осећате УСАМЉЕНО
Његови родитељи, Борис и Сара, и сами су били прилично интелигентни. Борис је био познати психолог, док је Сара била лекар. Неки извори кажу да су били украјински имигранти који су направили дом за себе у Њујорку, док други наводе Бостон као место одакле су почели у Америци.
Родитељи су били одушевљени својим надареним сином, трошец́и огроман новац на књиге и мапе како би подстакли његово рано учење. Али нису имали појма колико ц́е њихово драгоцено дете брзо напредовати…
Право чудо од детета
Када је Вилијам Џејмс Сидис имао само 18 месеци, могао је да чита Тхе Нев Иорк Тимес. Када је имао 6 година говорио је више језика, укључујуц́и енглески, француски, немачки, руски, хебрејски, турски и јерменски. Као да то није било довољно импресивно, Сидис је такође измислио свој језик као дете и назвао га Вендергоод (иако је нејасно да ли га је икада користио као одрасла особа). Амбициозни родитељи много су га форсирали, па је младиц́ такође писао поезију, роман, па чак и устав за потенцијалну утопију.
Примљен је на Универзитет Харвард са само 9 година. Међутим, школа му није дозволила да похађа наставу док не напуни 11 година, пише портал Аллтхатсинтерестинг.цом.
Док је још био студент 1910. био је толико напредан да је држао је предавања Харвардском математичком клубу о невероватно сложеној теми четвородимензионалних тела. Предавање је било готово неразумљиво за вец́ину људи, али за оне који су га разумели, лекција је била откровење.
Сидис је завршио легендарну школу 1914. Имао је 16 година.
ИQ Вилијама Џејмса Сидиса
Много се нагађало током година о коефицијенту интелигенције Вилијама Сидиса. Сви записи о његовом тестирању интелигенције изгубљени су, тако да су савремени историчари приморани да процењују. Данас, 100 се сматра просечним ИQ резултатом, док се испод 70 сматра испод стандарда. Све изнад 130 сматра се даровитим или веома напредним.
Научници су последњих година проценили ИQ неких славних личности из прошлости - тако, Алберт Ајнштајн има 160, Леонардо да Винчи 200 и Исак Њутн 190. Што се тиче Вилијама Џејмса Сидиса, процењени ИQ овог младића био је од 250 до 300.
План овог “чуда од детета” на крају је успео, мада не како су се многи надали
Свако са високим коефицијентом интелигенције радо ц́е вам рец́и да је то бесмислено, али Сидис је био толико паметан да је његов ИQ био исти као ИQ три просечна човека заједно!
Упркос својој интелигенцији, борио се да се уклопи у свет пун људи који га нису разумели. Након што је дипломирао на Харварду са 16 година, рекао је новинарима: “Желим да живим савршен живот. Једини начин да живите савршен живот је да га живите повучено. Увек сам мрзео гужву”.
Најпаметнији човек у санаторијуму
Сидс је кратко време предавао математику на Институту Рајс у Хјустону у Тексасу. Онда су га оданде готово протерали, углавом због чињенице да је био млађи од многих својих ученика.
Вилијам Сидис је накратко изазвао контроверзу када је ухапшен на Бостонском првомајском социјалистичком маршу 1919. Осуђен је на 18 месеци затвора због нереда и напада на полицајца. Током суђења, Сидис је изјавио да је био против учешћа у Првом светском рату, да је социјалиста и да не веровује у Бога попут “великог газде хришц́ана”, вец́ пре у силу која је одвојена од људи, а утиче на њихове животе. Касније је развио сопствену либертаријанску филозофију.
Његов отац се договорио са окружним тужиоцем да Сидис остане ван затвора пре него што његова жалба дође на суђење, а касније и да, уместо затвора, буде у санаторијуму у Њу Хемпширу годину дана. Родитељи су га одвели у Калифорнију, где је провео још годину дана. У санаторијуму, родитељи и лекари кренули су у “реформисање” најпаметнијег човека претећи му пребацивањем у лудницу затвореног типа ако не усвоји њихове ставове.
Одлазак без праска
Након што се суочио са законом Сидис је растројен и депресиван. Више него икада желео је да живи повучено. Радио је низ ситних и слабо плаћених послова. Кад год би га препознали или би његове колеге сазнале ко је он, одмах би дао отказ.
“Сам поглед на математичку формулу чини ме физички болесним. Све што желим је да живим мирно, али ме не пуштају на миру”, жалио се касније.
Године 1937. Сидис је последњи пут доспео у центар пажње јавности када су једне новине објавиле чланак о њему. Одлучио је да их тужи због повреде приватности и злонамерне клевете, али је судија одбацио случај пресудивши да “када је особа једном јавна личност, она је увек јавна личност”.
Прочитајте још: Свима нам се барем једном догодило: Да ли знате шта заиста значи "устати на леву ногу"?
Након што је изгубио на суду, некада идолизовани Сидис није поживео дуго. 1944. умро је од церебралног крварења у 46. години. Пронашла га је газдарица у стану у коме је живео као подстанар. Живео је сам и никада се није женио.
Најинтелигентнији човек који је икада живео напустио је Земљу као мали, сиромашни, повучени службеник.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
