Бајка "Трнова Ружица" заснована је управо на истинитој агонију кроз коју је прошла Бланка Моније, само што за њу није било срећног краја
Једна од најтрагичнијих прича стиже из Француске. Ово је прича о девојци која је била закључана скоро више од пола свог живота у кући, све док није изгубила лепоту и младост.
Бланка Моније је била рођена 1. марта 1849. године у Француској у дивној породици, како се тада сматрало.
Њена лепота, физички изглед и доброта привлачили су пажњу потенцијалних женика. Њени родитељи су били аристократе и веома невољни да удају своју прелепу ћерку.
Када је била тинејџерка, Бланка је привлачила многе удвараче из високог друштва док од којих је стално добијала писма. Ово је толико наљутило њену мајку Луис Моније која је сматрала да је њена ћерка превише драгоцена да би се удала. Због тога је Бланка нестала из Париза.
Изолована од свих
Луиза Моније је закључала своју ћерку у њену собу - заувек. Затворила је прозоре те собе тако да сунчева светлост више није продирала унутар собе. Луиза није хтела да било ко види њену Бланку. Једине особе које су могле да виде Бланку били су њени родитељи, послуга и брат. Она није смела да устане из кревета, нити јој је било дозвољено да обавља основне хигијенске потребе.
Половину свог живота Бланка је лежала на кревету на којем је јела, уринирала и вршила нужду.
Фото: Википедиа
Родитељи су рекли пријатељима и породици да су Бланку послали у интернат у Уједињено Краљевство. У тренутку када је требало да заврши студије лагали су да је Бланка сад у Шкотској, те да живи мирним животом.
Ужасно откриће
После 25 година, 23. марта 1901. године, државни тужилац из Париза је добио анонимно писмо у којем се наводи да позната породица из Париза скрива нешто иза затворених врата. До данас није откривен аутор тог писма, али се верује да је то био неко од слуга.
У писму је стајало:
"Господине државни тужиоче: Имам част да вас обавестим о озбиљном догађају. Говорим о уседелици која је затворена у кући госпође Моније, напола је изгладнела и живи на трулом кревету последњих 25 година - једном речју, у сопственој прљавштини."
Пошто је породица Моније била веома цењена у заједници, власти су оклевале да истраже њихов дом. На први поглед имање је изгледало "чисто", све док истражитељи нису приметили да из једне просторије допире мирис трулежи.
Власти су провалиле у собу са катанцем и затекли ужас. Ово је део извештаја:
"Жена је изгледала неухрањено док је лежала потпуно гола на покривеном душеку. Свуда око ње формирала се кора од измета и отпадака од хране... Видели смо бубе како трче по кревету госпођице Моније. Ваздух у просторији је био толико неподношљив да је било немогуће наставити са истрагом."
Истражитељи су разбили барикаде постављене на прозорима, те је Бланка први пут након 25 година видела сунчеву светлост. Њено здравствено стање је било толико лоше: имала је само 25 килограма и није имала снаге да стане на ноге.
Када је кренула у болницу, Бланка је рекла како је дивно удахнути свеж ваздух. Лекари нису могли да верују како је успела да преживи у тако грозном стању толико дуго година.
На крају - правда!
Луиза Моније је ухапшена, али је умрла 15 дана након што је затворена од, како власти сумњају срчаног застоја - али сматра се да се годинама дрогирала.
Марсел Моније, Бланкин брат бранио се речима како је њихова мајка крива за све. Ипак је осуђен на 15 година затвора, јер није пријавио злочин над Бланком.
Након 25 година заробљеништва Бланка је развила озбиљне менталне проблеме, као и физичке. Патила је од шизофреније, због чега је упућена у психијатријску болницу где је умрла 1913. године.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
