Srpska pravoslavna crkva danas obeležava uspomenu na prenos moštiju Svetog Đorđa, pravoslavni praznik u narodu poznat kao Đurđic.
Mošti Svetog Đorđa prenešene su iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, što je bila njegova poslednja želja.
Hrišćani su u vreme cara Konstantina sagradili hram Svetom Đorđu u Lidi Palestinskoj. Prilikom osvećenja tog hrama, u njemu su sahranjene i mošti sveca. Ovaj hram nekoliko puta bio je rušen i obnavljan.
Razlika između praznika Đurđevdana i Đurđica
Sveti Đorđe na ikonama se najčešće prikazuje kako jaše na konju i kako kopljem probada aždaju. Za praznik Đurđic on je predstavljen kao "pešak" bez konja, u stojećem stavu sa mačem i kopljem u ruci. Za razliku od Đurđevdana, Đurđic nije obeležen crkvenim slovom u kalendaru što znači da nije zapovedni praznik, iako je veoma značajan za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Običaji za Đurđic
Gosti koji dolaze na ovu slavu trebalo bi da domaćinu donesu tri kestena koja simbolizuju štit Svetog Đorđa koji će štititi domaćina i ukućane cele godine. Tri kestena povezuju se i sa Svetim Trojstvom.
Dani od Đurđica (16. novembar) do Svetog Mrate (24.novembar) nazivaju se Mratinci ili Vučji dani jer je sveti Mrata bio zaštitnik vukova.
U danima između 16. i 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade nikakve ručne poslove, a veruje se da bi i krojači i obućari trebalo da odmaraju.
Kod starijih ljudi postoji verovanje da ako je vreme za Mratince maglovito i zima će biti maglovita i promenljiva, a ako je vedro, zima će biti jaka.
Sveti Đorđe pomaže nevoljnicima
Kult svetog Đorđa prihvatili su najpre viši slojevi srednjevekovnog društva. Za svog zaštitnika uzimali su ga viteški redovi i neki gradovi, da bi se brzo proširio i u narodu i postao rasprostranjen u celoj Evropi.
Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, koje su ljudi u nevolji prizivali. Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.
Kažu da je Đurđic po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Đurđic je i gradska slava Novog Sada, kao i Bora.
Nepokretni je praznik - ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana.
(Informer)
BONUS VIDEO
