Овај модел је међу последњим снајперским пушкама старог кова која је усвојена у службено наоружање неке јединице
Покољ израелских олимпијаца у Минхену 1972. године је снажно ођекнуо широм света. Полицијски фијаско у минхенској драми је показао сву неадекватност тренутног наоружања, а поготово снајперског.
Прочитајте још: ОВДЕ можете да бирате шта желите, а само КИЛОМЕТАР ДАЉЕ вас чека право изненађење (ФОТО)
У ствари, оно није ни постојало у полицијском арсеналу, а због законских ограничења, војни снајперисти нису могли да буду позвани да реше проблем. По окончању дебакла и формирању ГСГ9, Немци су схватили да морају да одреше кесу и да поред адекватне опреме и обуке, за своју новоформирану специјалну јединицу набаве и врхунско наоружање.
Прочитајте још: Пред дилемом да ли да произведе пиштољ са полимерским рамом или цео од челика, немачки произвођач је изабрао - ОБА
СП 66 је оружје првенствено прилагођено припадницима војних/полицијских снајперских тимова, фото: Маусер
Једна од пушака која је ушла у њихов арсенал, истина у ограниченом броју од свега 30 комада, јесте Маусерова снајперска пушка Модел 66 СП. Заснована је на спортској верзији Модел 66, а која је опет свој узор имала у ловачкој. Једноставно речено, систем затварача у Немачкој познате као "Гехманова кратка акција" и сандука су конструкцијски идентични код свих модела, док су остали делови пушке прилагођени намењеној улози, што је уобичајена пракса у оружарству.
Врхунски урађена цев
Стрм пиштољски рукохват са рупом за палац, фото: Маусер
Један од најкритичнијих делова сваког снајперског оружја је његова цев. Људи из “Маусера” су се својски потрудили да направе врхунски примерак за овако елитно оружје и у томе су успели. Укупна дужина цеви са монтираном комбинацијом гасне кочнице и компензатора одскочног угла је 730 мм, док је сама цев дужине 650 мм. Корак увијања је десни, са четири жлеба и споља, тако да износи 1:12 инча, што је такође некадашњи стандард. Цев је урађена техником хладног ковања од хром-ванадијумског челика, са унутрашњом трасом исполираном до високог сјаја, попут огледала.
Гасна кочница је активног типа и састоји се од пет пари обостраних прореза, док је компензатор у ствари један дубоки дијагонални прорез под углом од 45 степени, смештен на самом крају. “Маусер” је радио и краћу верзију цеви, прилагођену за употребу пригушивача. Истина, ова верзија је врло ретка и углавном је непозната, чак и добрим познаваоцима.
На горњем делу сандука је монтиран оптички нишан, фото: депоситпхото
Кундак је израђен од квалитетне ораховине и изузетно је масиван - широк у предњем делу. Што наравно, није урађено случајно. Дрво је познато по томе да “ради” - склоно је да се криви у страну, као последица влаге коју упија током времена. Тако искривљен предњи део кундака може да додирне слободно пливајућу цев и потпуно промени слику погодака, почевши од релативно бенигне промене средњег поготка, па до стицања утиска да гађате из ловачке пушке сачмарице. А, верујемо да би овако нешто представљало праву ноћну мору снајперисти који мора да прецизним хицем елиминише отмичара који се крије иза таоца.
Ергономски кундак за десноруке
На доњем делу поткундака није постојала могућност монтаже ножица, па су честе преинаке, било службене, било неслужбене. На пример, Израелци су на све своје примерке монтирали Харрисове ножице. Осим масивности, кундак се одликује и одличном ергономијом. Одабран је врло стрм пиштољски рукохват са рупом за палац. Као и поткундак, рукохват је додатно обрађен охрапављивањем у предњој зони да би се добио чвршћи и сигурнији хват.
Прочитајте још: Шта доноси четврта генерација СРС репетирки?
Са његове десне стране се налази профилисани отвор за провлачење палца, али и дубоки усек ради могућности позиционирања палца са десне стране приликом гађања. Ово нас упућује на две ствари. Прва је да је оружје предвиђено превенствено за дешњаке, а друга је везана за начин употребе оружја. У зависности од филозофије коју нека снајперска школа заступа, шака мора чврсто да придржава рукохват или да га длан тек овлаш додирује. “Маусер” је омогућио оба приступа, па како ко воли.
Комбинација гасне кочнице и компензатора, фото: Маусер
Кундак је добио и подесиву образину и један је од најудобнијих који се може наћи код снајперских пушака. Преко матице која се налази са десне стане кундака, обавља се стезање или попуштање механизма под опругом који омогућава лако подизање образине. На тај начин се лако може наћи одговарајућа висина за сваког корисника и за сваки модел оптичког нишана.
"Гехманова кратка акција"
Конструкција акције дефинитивно одудара од уобичајене “Маусерове” комбинације сандука и затварача. Сандук је, условно речено дводелни и састоји се од дела који је фиксиран у дрвеном кундаку и другог дела који се може скинути заједно са затварачем. Овај други део је вишенаменски. Има улогу поклопца, уједно служи за вођење затварача и запињање ударача. Подизањем ручице затварача, долази до одбрављивања затварача, потискивања склопа ударача, ударне игле и ударне опруге према назад и запињања. Тело затварача је драстично краће од уобичајене “Маусерове” конструкције и израђено је од висококвалитетног челика, са два масивна испуста за брављење.
Савршено окидање
У доњем делу сандука је смештен фиксни магацин и окидачки механизам. Занимљиво је да је његов капацитет свега три метка. Ово је углавном довољно за противтерористичку намену, иако већина корисника преферира нешто већи капацитет. Највероватнији разлога за овако скроман капацитет је повећање крутости сандука, што повољно утиче на прецизност.
Образина подигнута на максималну вредност. Захваљујући њој је могућа несметана употреба пасивних нишана и оптички нишан са великим пречником објектива, фото: Маусер
Што се окидања тиче, најлакше га је описати речима попут изузетно или савршено. Окидач има два колена и кристално јасно дефинисано отпуштање ударача. Прво колено је скоро неприметно и потребна је сила притиска за опаљење око 1,5 килограм.
На горњем делу сандука је монтиран оптички нишан. Оригинално је уз пушку долазио варијабилни "Зеисс" модел Диавари ЗА 1,5-6x42. Нишан је имао могућност подешавања добоша даљинара у распону од 100 до 400 метара што је довољно за такво увећање и снајперска дејства у противтерористичким операцијама.
Необична шина за монтирање оптичких нишана, фото: Маусер
За војнички начин употребе ово је било недовољно, па су се Израелци одлучили за нека друга решења, а међу њима и за модел из "Сwаровског", пречника тубуса од 30 мм и фиксног увећања од 6x, подешен за спољнобалистичке карактеристике снајперског метка М118. Осим аустријских, качена су и домаћа "стакла" Нимрод са увећањем од 6x и нешто ређе, од 10x. Овај потоњи је вероватно био и најадекватнији избор, с обзиром на намену коју су му Израелци доделили.
У арсеналу многих специјалаца
Шина за монтирање ножица је накнадно уграђивана на оружје, фото: ИДФ
Маусе СП 66 направљена је у само 360 примерака, што је стварно мало. Ретки срећници међу војним и полицијским снајперистима су били изузетно задовољни оружјем које су дужили. ГСГ 9 је набавио око 30 комада, док је Израел наручио 100 примерака. Занимљиво је да су ови први оружје користили првенствено за извођење снајперских дејстава у противтерористичким акцијама, док су Израелци имали у виду војну употребу. Тачније речено, за одбрану утврђених позиција на Голанској висоравни и појасу Газе.
Како је СП 66 прилично тешка и гломазна пушка, углавном није баш примерена за свакодневно вуцарање по којекаквим планинским забитима. Ипак, у израелском случају, мора се признати да је избор и више него адекватан. Сви примерци из продукције за Израел су у периоду 1999-2000. године завршили у САД. И занимљиво је да су скоро сви у врло добром стању. Ово говори о изузетном квалитету, јер је познато да припадници ИДФ нису нимало нежни према свом оружју и опреми.
Питоштољски рукохват је прилагђоен само за десноруке, фото: Маусер
Висока цена и велика маса су заслужне да се ниједна војска не одлучи за масовно наоружавање овом снајперском пушком. Познато је да су поред израелске војске, за своје специјалце мању количину набавили Индијци и Пољаци. Од специјалних полицијских служби, поред ГСГ 9, такође мању количину су набавили Италијани за ГИС (Специјална група за интервенције у оквиру карабињера).
Прочитајте још: Амбициозан програм са Далеког Истока (ФОТО)
Окидање Маусерове снајперке најлакше је описати као изузетно или савршено, фото: Маусер
Иако никада није доживела популарност неких других, често инфериорнијих модела, СП 66 је оставила врло позитиван утисак на све оне који су имали прилику да је користе. Не треба ни да чуди јер је све на њој било првокласно, од прецизности, па до онога што називамо немачким квалитетом израде и цене. А, не верујемо ни да би се било који од наших љубитеља снајперских пушака љутио да има овакав један вредан примерак у колекцији.
Нинослав ТРИФУНОВИЋ
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
