Када је Хеклер победио Колта (ФОТО)

Данас више и не размишљамо по чијем захтеву се јављају нове концепције стрељачког оружја, специјална муниција и опрема коју користе специјалне снаге. Када је у питању Запад, тактичко-техничке трендове дефинише Команда за специјалне операције САД - УС СОЦОМ. Новине уводе амерички специјалци, а савезници и партнери то само прате. 

Прочитајте још: Стриж је за кратко време постао популаран, да би убрзо мистично нестао: Онда се појавио у Италији под новим именом (ФОТО)

Предимензионирани браник обарача је "крив" што пиштољ изгледа знатно већи него што јесте, фото: Кристина Вукелић

Зато данас тешко разликујемо специјалне снаге и међусобно супротстављених држава. Чак је и руски Спецназ тешко препознати када је у питању униформа, балистичка заштита и остала опрема. Тек када се загледате у ознаке и неизбежни калашњиков у рукама схватите да то нису НАТО специјалци. 

Настанак јуришног пиштоља 

Здружена команда свих америчких специјалних јединица је покушала да развије пиштољ као примарно оружје за своје припаднике. Када је 1991. године УС СОЦОМ расписао конкурс за офанзивни систем ручног оружја – јуришни (офанзивни) пиштољ, постављени захтеви били су високи. 

Основни делови пштоља, посебно упечатљиво делују димензије повратне опруге, фото: Кристина Вукелић

Први захтев је био метак, јер је оружје морало да се развије око метка . 45 АЦП, и то не само око стандардног већ и за П муницију. Тражено је да пиштољ испуца 30.000 метака без нарушавања функционалности и прецизности. Планирано је да буде опремљен ефикасним пригушивачем, за шта је посебно био добар стандардни метак .45 АЦП.  

Пиштољ је требало да буде опремљен интегралном шином са монтажу специјалног ласерског нишанског модула са тактичком лампом. Посебна отпорност је тражена на корозију и прљавштину, а оквир је морао бити повећаног капацитета од 10 метака. Са П муницијом пиштољ је морао без застоја да испали циклусе од по 2.000 метака и да са пет метака направи групу 2,5 инча на 25 м. Признаћете да се ради о изузетно високим захтевима. 

Пуцало се из стојећег дворучног става, фото: Кристина Вукелић

Прецизност такмичарских модела 

На конкурс су се јавиле само две компаније амерички “Колт” и немачки “Хеклер Кох”. “Колтов” ОХВС модел није прошао тест, док је ХК показао да испуњава и више од траженог. Тако је ХК потврдио реноме произвођача врхунског оружја, а постигнута прецизност била је на нивоу такмичарских модела.

Нови пиштољ је без проблема правио узастопне групе са пет метака од 1,5 инч на 25 метара И успео да демонстрира поузданост у раду. Команда специјалних снага и Морнарица задовољни са добијеним, поручују прву серију модела који ће бити означен као Марк 23 0 СОЦОМ. Пригушивач је купљен од домаћег произвођача :Книгхт Армаментс”, а и ласерски модул са лампом био је”Маде ин УСА”. Пиштољ је ушао у оперативну употребу 1996. године. 

Проверена Сигова брава 

Марк 23 има модификовани Браунингов систем кратког трзаја, брављење задњег призматичног дела цеви у отвор за избацивање чаура, тзв. Сигову браву, која обезбеђује високу поузданост у раду. Навлака је израђена машинском обрадом једног већег комада кованог челика. Нишани су постављени на уздигнути предњи и задњи део навлаке, јер је предвиђено да се нишани користе и када је на пиштољ монтиран пригушивач. Ово је једно од најелегантнији решења за нишане који се користе са пригушивачем. Извлакач је широка канџа постављен са десне стране. 

Видимо колико је цев високо постављена у односу на рам пиштоља, фото: Кристина Вукелић

Посебна пажња је посвећена изради цеви која је дуга 149 мм, хладно кована, полигонално жлебљена, а траса цеви је заштићена тврдим хромирањем. На устима цеви се налази навој за монтажу пригушивача. Посебна специфичност цеви Марк 23 је инсталација термички високо отпорног гуменог прстена који служи за тесно налегање између предњег краја цеви и навлаке. Управо је О-ринг који се поставља у жлеб изглодан на спољашњој површини цеви је један од фактора заслужан за меч прецизност овог пиштоља. Замена О-ринга је предвиђена након испуцаних 20.000 метака, у комплету са пиштољем добијете још два резервна прстена. 

Полимерски рам 

Рам је направљен од полимера са ојачањима од стакланих влакана и прати пуну дужину навлаке. Са доње стране се налази шина за монтажу ласерског нишанског модула. Челично кућиште је уливено у полимерски рам пиштоља, ударач је класични нешто већих димензија од стандардних.

Оптичкој варци колосалне величине пиштоља посебно доприноси огромни отвор браника обарача, намјењен војничкој употреби са рукавицама. Ширина рукохвата је 38,8 мм, што је прихватљиво за пиштоље који имају дворедни оквир за метак . 45 АЦП (ширина рама Глоцк 21 је 34 мм). 

Метак ППУ ФМЈ 200 грејна правио је најбоље групе на свим тестираним дистанцама, фото: Кристина Вукелић

Када видите све полугице који се налазе на раму Марк 23 одмах вам је јасно је да је рађен по техничким захтевима за америчку војску. Предњи и задњи део рукохвата је агресивно чекиран, док бочне стране имају плитку текстуру која омогућава чврст хват. 

Увећане команде 

Механизам за окидање је класични СА/ДА, сила окидања код једноструке акције је око два килограма, док код двоструке акције износи 5,5 килограма. Када пуцате једноструком акцијом имате утисак да је сила окидања око један килограм јер је окидање глатко и одсечно.

Пиштољ са празним оквиром је тежак 1.210 грама, фото: Кристина Вукелић 

Повратна опруга је телескопског типа и буквално је огромна, у питању је један од највећих повратних механизама који сам видио на неком пиштољу. Према информацијама произвођача повратна опруга редукује трзај око 40%. Уместо дугмета утврђивача оквира у корену браника обарача је постављена обострана полуга, која ослобађа оквир притиском према доле. 

Упоредни тест  

Марк 23 није конфекцијско оружје, тако да свако дружење с њим на стрелишту има посебну драж. Ипак, ради објективног сагледавања перформанси овог пиштоља као репер смо узели један од деривата Браунинговог ремек-дела, Танфољо, Витнес 1911 у калибру .45 АЦП. Витнес има одлично окидање, јасно и одсечно са силом од око 1,5 кг. То не важи и за нишане, јер предњи и задњи нису упарени.

Овакве групе смо без проблема правили са 25 метара, фото: Кристина Вукелић

Ради се о ЛПА нишанима, задњи је типа Новак са две тачке, а предњи је знатно веће висине него што би требало. Нишани су једина замерка на овом пиштољу, али уз малу интервенцију турпијом или заменом предњег нишана добија се врло добра верзија 1911. Користили смо муницију ППУ .45 Ауто ФМЈ 200 грс (13 г), Побједа Горажде МаxxТецх .45 Ауто 230 г (14,9 г) и Селие-Бело 230 грс (14,9 г). 

Док прецизно гађате на 25 м из пиштоља Марк 23 имате утисак да можете да погодите шта пожелите. У односу на Витнес 1911 Марк 23 знатно мирније ради, чему доприноси и дужа цев. Трзај и одскок навлаке се врло лако контролишу захваљујући телескопском механизму повратне опруге. На 25 метара смо без проблема правили групе од 4 до 6 цм са свим врстама муниције. Најбоље групе је направио ППУ метак (око 3,9 цм), а најширу МаxxТецх (око 6,5 цм). Морам да напоменем да нисам толико добар стрелац да би могао максимално да искористим прецизност овог оружја.  

Солидна прецизност до 100 метара 

ХК Марк 23 и Танфољо Витнес 1911, фото: Кристина Вукелић

На 50 метара Марк 23 је показао своју “офанзивну” природу, без проблема сам погађао ИДПА мету у зону А, са неколико излетања у зону Ц. Витнес 1911 је потврдио да се класична конструкција пиштоља може ефикасно користити до 50 метара. Без већег напора смо погађали ИДПА мету не излазећи из Ц зоне. Међутим 50 метара је био и крајњи ефикасни домет за 1911.

За пуцање преко 50 метара било је важније познавање балистике, него успешно владање техником гађања. Насупрот њему Хеклеров “јуришник” је без проблема брзом паљбом погађао ИДПА мету на 100 метара. Најбољу групу је направио са ППУ метком, група од 15 цм, смештена је 25 цм ниже од нишанске тачке. 

Упркос велични пиштољ добро лежи у руци, фото: Кристина Вукелић

На 15 метара, правој (реалној) даљини за сваки пиштољ Марк 23 је без проблема успешно слагао два брза узастопна погодка у А зону ИДПА мете. После неколико испуцаних оквира брзо пуцање из пиштоља Марк 23 иде с таквом лакоћом, да сам почео да преиспитујем старо начело, како одскок цеви зависи од висине уздужне осе цеви у односу на дубину хвата. Марк 23 има релативно високу и масивну навлаку. Међутим то не утиче превише на трзај и одскок, тако да је врло лако пратити нишане током брзе паљбе. 

Прочитајте још: Жесток као чили (ФОТО)

Површина за репетирање се налази само на задњем делу навлаке, предња и задња страна рукохвата су агресивно чекиране, фото: Кристина Вукелић

Марк 23 је изузетно оружје, врхунског општег квалитета израде, такмичарске прецизности и екстремне поузданости. Када су његове борбене могућности, Марк 23 није донео ништа револуционарно у односу на савремени пиштољ ИВ генерације. Никада није успео да замени аутомат или јуришну пушку као примарно оружје у рукама америчких специјалаца, чиме није остварена ни његова офанзивна намена. 

Жељко Будимир 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ