Jedno od prvih oružja koje je nastalo po taktičko-tehničkim zahtevima US SOCOM je Hekler-Koh Mark 23 Mod 0 SOCOM
Danas više i ne razmišljamo po čijem zahtevu se javljaju nove koncepcije streljačkog oružja, specijalna municija i oprema koju koriste specijalne snage. Kada je u pitanju Zapad, taktičko-tehničke trendove definiše Komanda za specijalne operacije SAD - US SOCOM. Novine uvode američki specijalci, a saveznici i partneri to samo prate.
Pročitajte još: Striž je za kratko vreme postao popularan, da bi ubrzo mistično nestao: Onda se pojavio u Italiji pod novim imenom (FOTO)
Predimenzionirani branik obarača je "kriv" što pištolj izgleda znatno veći nego što jeste, foto: Kristina Vukelić
Zato danas teško razlikujemo specijalne snage i međusobno suprotstavljenih država. Čak je i ruski Specnaz teško prepoznati kada je u pitanju uniforma, balistička zaštita i ostala oprema. Tek kada se zagledate u oznake i neizbežni kalašnjikov u rukama shvatite da to nisu NATO specijalci.
Nastanak jurišnog pištolja
Združena komanda svih američkih specijalnih jedinica je pokušala da razvije pištolj kao primarno oružje za svoje pripadnike. Kada je 1991. godine US SOCOM raspisao konkurs za ofanzivni sistem ručnog oružja – jurišni (ofanzivni) pištolj, postavljeni zahtevi bili su visoki.
Osnovni delovi pštolja, posebno upečatljivo deluju dimenzije povratne opruge, foto: Kristina Vukelić
Prvi zahtev je bio metak, jer je oružje moralo da se razvije oko metka . 45 ACP, i to ne samo oko standardnog već i za P municiju. Traženo je da pištolj ispuca 30.000 metaka bez narušavanja funkcionalnosti i preciznosti. Planirano je da bude opremljen efikasnim prigušivačem, za šta je posebno bio dobar standardni metak .45 ACP.
Pištolj je trebalo da bude opremljen integralnom šinom sa montažu specijalnog laserskog nišanskog modula sa taktičkom lampom. Posebna otpornost je tražena na koroziju i prljavštinu, a okvir je morao biti povećanog kapaciteta od 10 metaka. Sa P municijom pištolj je morao bez zastoja da ispali cikluse od po 2.000 metaka i da sa pet metaka napravi grupu 2,5 inča na 25 m. Priznaćete da se radi o izuzetno visokim zahtevima.
Pucalo se iz stojećeg dvoručnog stava, foto: Kristina Vukelić
Preciznost takmičarskih modela
Na konkurs su se javile samo dve kompanije američki “Kolt” i nemački “Hekler Koh”. “Koltov” OHVS model nije prošao test, dok je HK pokazao da ispunjava i više od traženog. Tako je HK potvrdio renome proizvođača vrhunskog oružja, a postignuta preciznost bila je na nivou takmičarskih modela.
Postao je omiljeno oružje pilota borebenih helikoptera, naročito posada AH-64 Apache.
Novi pištolj je bez problema pravio uzastopne grupe sa pet metaka od 1,5 inč na 25 metara I uspeo da demonstrira pouzdanost u radu. Komanda specijalnih snaga i Mornarica zadovoljni sa dobijenim, poručuju prvu seriju modela koji će biti označen kao Mark 23 0 SOCOM. Prigušivač je kupljen od domaćeg proizvođača :Knight Armaments”, a i laserski modul sa lampom bio je”Made in USA”. Pištolj je ušao u operativnu upotrebu 1996. godine.
Proverena Sigova brava
Mark 23 ima modifikovani Brauningov sistem kratkog trzaja, bravljenje zadnjeg prizmatičnog dela cevi u otvor za izbacivanje čaura, tzv. Sigovu bravu, koja obezbeđuje visoku pouzdanost u radu. Navlaka je izrađena mašinskom obradom jednog većeg komada kovanog čelika. Nišani su postavljeni na uzdignuti prednji i zadnji deo navlake, jer je predviđeno da se nišani koriste i kada je na pištolj montiran prigušivač. Ovo je jedno od najelegantniji rešenja za nišane koji se koriste sa prigušivačem. Izvlakač je široka kandža postavljen sa desne strane.
Vidimo koliko je cev visoko postavljena u odnosu na ram pištolja, foto: Kristina Vukelić
Posebna pažnja je posvećena izradi cevi koja je duga 149 mm, hladno kovana, poligonalno žlebljena, a trasa cevi je zaštićena tvrdim hromiranjem. Na ustima cevi se nalazi navoj za montažu prigušivača. Posebna specifičnost cevi Mark 23 je instalacija termički visoko otpornog gumenog prstena koji služi za tesno naleganje između prednjeg kraja cevi i navlake. Upravo je O-ring koji se postavlja u žleb izglodan na spoljašnjoj površini cevi je jedan od faktora zaslužan za meč preciznost ovog pištolja. Zamena O-ringa je predviđena nakon ispucanih 20.000 metaka, u kompletu sa pištoljem dobijete još dva rezervna prstena.
Polimerski ram
Ram je napravljen od polimera sa ojačanjima od staklanih vlakana i prati punu dužinu navlake. Sa donje strane se nalazi šina za montažu laserskog nišanskog modula. Čelično kućište je uliveno u polimerski ram pištolja, udarač je klasični nešto većih dimenzija od standardnih.
Oznaka za civilnu verziju pištolja je Mark 23, službena verzija nosi oznaku Mark 23 0 SOCOM
Optičkoj varci kolosalne veličine pištolja posebno doprinosi ogromni otvor branika obarača, namjenjen vojničkoj upotrebi sa rukavicama. Širina rukohvata je 38,8 mm, što je prihvatljivo za pištolje koji imaju dvoredni okvir za metak . 45 ACP (širina rama Glock 21 je 34 mm).
Metak PPU FMJ 200 grejna pravio je najbolje grupe na svim testiranim distancama, foto: Kristina Vukelić
Kada vidite sve polugice koji se nalaze na ramu Mark 23 odmah vam je jasno je da je rađen po tehničkim zahtevima za američku vojsku. Prednji i zadnji deo rukohvata je agresivno čekiran, dok bočne strane imaju plitku teksturu koja omogućava čvrst hvat.
Uvećane komande
Mehanizam za okidanje je klasični SA/DA, sila okidanja kod jednostruke akcije je oko dva kilograma, dok kod dvostruke akcije iznosi 5,5 kilograma. Kada pucate jednostrukom akcijom imate utisak da je sila okidanja oko jedan kilogram jer je okidanje glatko i odsečno.
Pištolj sa praznim okvirom je težak 1.210 grama, foto: Kristina Vukelić
Povratna opruga je teleskopskog tipa i bukvalno je ogromna, u pitanju je jedan od najvećih povratnih mehanizama koji sam vidio na nekom pištolju. Prema informacijama proizvođača povratna opruga redukuje trzaj oko 40%. Umesto dugmeta utvrđivača okvira u korenu branika obarača je postavljena obostrana poluga, koja oslobađa okvir pritiskom prema dole.
Uporedni test
Mark 23 nije konfekcijsko oružje, tako da svako druženje s njim na strelištu ima posebnu draž. Ipak, radi objektivnog sagledavanja performansi ovog pištolja kao reper smo uzeli jedan od derivata Brauningovog remek-dela, Tanfoljo, Vitnes 1911 u kalibru .45 ACP. Vitnes ima odlično okidanje, jasno i odsečno sa silom od oko 1,5 kg. To ne važi i za nišane, jer prednji i zadnji nisu upareni.
Ovakve grupe smo bez problema pravili sa 25 metara, foto: Kristina Vukelić
Radi se o LPA nišanima, zadnji je tipa Novak sa dve tačke, a prednji je znatno veće visine nego što bi trebalo. Nišani su jedina zamerka na ovom pištolju, ali uz malu intervenciju turpijom ili zamenom prednjeg nišana dobija se vrlo dobra verzija 1911. Koristili smo municiju PPU .45 Auto FMJ 200 grs (13 g), Pobjeda Goražde MaxxTech .45 Auto 230 g (14,9 g) i Selie-Belo 230 grs (14,9 g).
Kao glavni razlog koji se navodi zašto ovaj pištolj OHVS koncepta nije zaživeo je njegova preglomaznost, ali ne treba zanemariti ni visoku cenu.
Dok precizno gađate na 25 m iz pištolja Mark 23 imate utisak da možete da pogodite šta poželite. U odnosu na Vitnes 1911 Mark 23 znatno mirnije radi, čemu doprinosi i duža cev. Trzaj i odskok navlake se vrlo lako kontrolišu zahvaljujući teleskopskom mehanizmu povratne opruge. Na 25 metara smo bez problema pravili grupe od 4 do 6 cm sa svim vrstama municije. Najbolje grupe je napravio PPU metak (oko 3,9 cm), a najširu MaxxTech (oko 6,5 cm). Moram da napomenem da nisam toliko dobar strelac da bi mogao maksimalno da iskoristim preciznost ovog oružja.
Solidna preciznost do 100 metara
HK Mark 23 i Tanfoljo Vitnes 1911, foto: Kristina Vukelić
Na 50 metara Mark 23 je pokazao svoju “ofanzivnu” prirodu, bez problema sam pogađao IDPA metu u zonu A, sa nekoliko izletanja u zonu C. Vitnes 1911 je potvrdio da se klasična konstrukcija pištolja može efikasno koristiti do 50 metara. Bez većeg napora smo pogađali IDPA metu ne izlazeći iz C zone. Međutim 50 metara je bio i krajnji efikasni domet za 1911.
Za pucanje preko 50 metara bilo je važnije poznavanje balistike, nego uspešno vladanje tehnikom gađanja. Nasuprot njemu Heklerov “jurišnik” je bez problema brzom paljbom pogađao IDPA metu na 100 metara. Najbolju grupu je napravio sa PPU metkom, grupa od 15 cm, smeštena je 25 cm niže od nišanske tačke.
Uprkos velični pištolj dobro leži u ruci, foto: Kristina Vukelić
Na 15 metara, pravoj (realnoj) daljini za svaki pištolj Mark 23 je bez problema uspešno slagao dva brza uzastopna pogodka u A zonu IDPA mete. Posle nekoliko ispucanih okvira brzo pucanje iz pištolja Mark 23 ide s takvom lakoćom, da sam počeo da preispitujem staro načelo, kako odskok cevi zavisi od visine uzdužne ose cevi u odnosu na dubinu hvata. Mark 23 ima relativno visoku i masivnu navlaku. Međutim to ne utiče previše na trzaj i odskok, tako da je vrlo lako pratiti nišane tokom brze paljbe.
Pročitajte još: Žestok kao čili (FOTO)
Površina za repetiranje se nalazi samo na zadnjem delu navlake, prednja i zadnja strana rukohvata su agresivno čekirane, foto: Kristina Vukelić
Mark 23 je izuzetno oružje, vrhunskog opšteg kvaliteta izrade, takmičarske preciznosti i ekstremne pouzdanosti. Kada su njegove borbene mogućnosti, Mark 23 nije doneo ništa revolucionarno u odnosu na savremeni pištolj IV generacije. Nikada nije uspeo da zameni automat ili jurišnu pušku kao primarno oružje u rukama američkih specijalaca, čime nije ostvarena ni njegova ofanzivna namena.
Željko Budimir
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
