Многи људи сањају о великој светској каријери на великом платну, а Светиславу Ивану Петровићу је то успело много пре је филм истински заживео.
Овај глумац ломио је женска срца где год би се појавио, а о његовом животу данас се готово ништа не зна. Рођен је 1. јануара 1894. године у Будимпешти, у српској породици. Школовао се у Новом Саду а у Будимпешти студирао политехнику али је брзо напустио студије и посветио се глуми на филму.
Звезда на филму
Пред камере је први пут стао захваљујући мађарском редитељу Михајлу Кертесу у филму "Натчовек", да би касније са њим снимио још два остварења, од којих је најпознатије "Дама са сунцокретом" из 1920. године.
Светислав Иван говорио је пет светских језика, али се увек потписивао на ћирилици, чак је и аутограме странцима давао искључиво на матичном писму.
Био је талентован певач, виолиниста, а као пливач учествовао на Олимпијским играма. После Другог светског рата боравио је краће време у Југославији снимајући словеначки филм "Далматинска свадба“ где је тумачио једну од главних улога.
Краљ Александар када му је уручивао орден Светог Саве, у Београду су га дочекале десетине и десетине хиљада људи, завладала је хистерија какву је у то време само Рудолф Валентино могао произвести на светском нивоу.
Жене су умирале за њим
Медији су тада писали да су девојке толико биле опчињене његовом појавом, да су се дословно бацале пор аутомобиле када би га виделе.
У својој богатој каријери остварио је неколико рола у култним филмовима “Уметничка душа”, "Гола жена", "Сирена Моргана". Тридесете и почетак четрдесетих су такође били његово време, а своју славу није испуштао него је наставио рад у најбољим европским продукцијама. За то време је са такође нашом иконском Итом Рином снимио и “Принцезу корала” (1937) на Јадрану, што је један од првих копродукцијских филмова тадашње Југославије, наводи се на Фејсбук страници Громаде филмске.
Био је изванредан глумац али и изузетно згодан мушкарац, који је у то време играо са најлепшим глумицама свога времена попут Марлен Дитрих, Лијаном Хајд, Клер Лото, Полом Негри, мајком Магдом и ћерком Роми Шнајдер…
– У једном тренутку требало је да наследи Рудолфа Валентина, после његове смрти 1926. Био је виши и мужевнији од Валентина, био је словенски тип љубавника. Снимио је три филма са Рексом Инграмом, америчким редитељем који је створио Валентина, али, нажалост, Петровић је имао јак акценат енглеског језика и због тога није успео у Холивуду – објаснио је Александар Ердељановић за Блиц.
Одбачен од свог народа
У Холивуду се није истакао због акцента кога није могао да се отараси, али је Други светски рат ставио тачку на његову каријеру.
Комунистичка власт послератне Југославије замериле су му снимање филмова пре и за време Хитлера у Немачкој (близу 40 филмова углавном љубавних), наводи Цитy Магазин.
Тада се причало да је био присиљен да 1940. године сними једини пропагандни филм у својој каријери "Непријатељи“ Виктора Туржанског којим се оправдава окупација Пољске, а већ наредне снимио је антиратно остварење Гезе Радвањија "Европа не одговара".
Његово име нашло се и на шпици чувеног француског остварења "Лифт за губилиште". Преминуо је 1950. године од канцера, а сахрањен је у Минхену.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
