Mnogi ljudi sanjaju o velikoj svetskoj karijeri na velikom platnu, a Svetislavu Ivanu Petroviću je to uspelo mnogo pre je film istinski zaživeo.
Ovaj glumac lomio je ženska srca gde god bi se pojavio, a o njegovom životu danas se gotovo ništa ne zna. Rođen je 1. januara 1894. godine u Budimpešti, u srpskoj porodici. Školovao se u Novom Sadu a u Budimpešti studirao politehniku ali je brzo napustio studije i posvetio se glumi na filmu.
Zvezda na filmu
Pred kamere je prvi put stao zahvaljujući mađarskom reditelju Mihajlu Kertesu u filmu "Natčovek", da bi kasnije sa njim snimio još dva ostvarenja, od kojih je najpoznatije "Dama sa suncokretom" iz 1920. godine.
Svetislav Ivan govorio je pet svetskih jezika, ali se uvek potpisivao na ćirilici, čak je i autograme strancima davao isključivo na matičnom pismu.
Bio je talentovan pevač, violinista, a kao plivač učestvovao na Olimpijskim igrama. Posle Drugog svetskog rata boravio je kraće vreme u Jugoslaviji snimajući slovenački film "Dalmatinska svadba“ gde je tumačio jednu od glavnih uloga.
Kralj Aleksandar kada mu je uručivao orden Svetog Save, u Beogradu su ga dočekale desetine i desetine hiljada ljudi, zavladala je histerija kakvu je u to vreme samo Rudolf Valentino mogao proizvesti na svetskom nivou.
Žene su umirale za njim
Mediji su tada pisali da su devojke toliko bile opčinjene njegovom pojavom, da su se doslovno bacale por automobile kada bi ga videle.
U svojoj bogatoj karijeri ostvario je nekoliko rola u kultnim filmovima “Umetnička duša”, "Gola žena", "Sirena Morgana". Tridesete i početak četrdesetih su takođe bili njegovo vreme, a svoju slavu nije ispuštao nego je nastavio rad u najboljim evropskim produkcijama. Za to vreme je sa takođe našom ikonskom Itom Rinom snimio i “Princezu korala” (1937) na Jadranu, što je jedan od prvih koprodukcijskih filmova tadašnje Jugoslavije, navodi se na Fejsbuk stranici Gromade filmske.
Bio je izvanredan glumac ali i izuzetno zgodan muškarac, koji je u to vreme igrao sa najlepšim glumicama svoga vremena poput Marlen Ditrih, Lijanom Hajd, Kler Loto, Polom Negri, majkom Magdom i ćerkom Romi Šnajder…
– U jednom trenutku trebalo je da nasledi Rudolfa Valentina, posle njegove smrti 1926. Bio je viši i muževniji od Valentina, bio je slovenski tip ljubavnika. Snimio je tri filma sa Reksom Ingramom, američkim rediteljem koji je stvorio Valentina, ali, nažalost, Petrović je imao jak akcenat engleskog jezika i zbog toga nije uspeo u Holivudu – objasnio je Aleksandar Erdeljanović za Blic.
Odbačen od svog naroda
U Holivudu se nije istakao zbog akcenta koga nije mogao da se otarasi, ali je Drugi svetski rat stavio tačku na njegovu karijeru.
Komunistička vlast posleratne Jugoslavije zamerile su mu snimanje filmova pre i za vreme Hitlera u Nemačkoj (blizu 40 filmova uglavnom ljubavnih), navodi City Magazin.
Tada se pričalo da je bio prisiljen da 1940. godine snimi jedini propagandni film u svojoj karijeri "Neprijatelji“ Viktora Turžanskog kojim se opravdava okupacija Poljske, a već naredne snimio je antiratno ostvarenje Geze Radvanjija "Evropa ne odgovara".
NJegovo ime našlo se i na špici čuvenog francuskog ostvarenja "Lift za gubilište". Preminuo je 1950. godine od kancera, a sahranjen je u Minhenu.
(Kurir)
BONUS VIDEO
